DVADESET DAROVA PRIRODE
Lekovite biljke koriste se u narodnoj medicini još od antičkih vremena, a kroz istoriju smo naučili jako mnogo o pozitivnim učincima biljaka na naše telo. Pojedine vrste lekovitog bilja zaista nas mogu izlečiti. Ovo je 20 najvažnijih lekovitih biljki!
Naravno, samo lekovito bilje i narodna medicina ne mogu rešiti svetske zdravstvene probleme. Ali čak i sada, tretmani lekovitim biljkama su jako popularni. Nasledili smo znanje o ovim biljkama od naših predaka koji su pažljivo prikupljali podatake o njima, a zatim ih vekovima koristili prilikom lečenja mnogih bolesti.
Ovo su neke od najčešće korišćenih lekovitih biljaka u narodnoj medicini širom sveta:
1. Aloe vera (Aloe Barbadensis Miller)
Ova biljka je bila poznata kao Ghrita Kumari (ona koja donosi hranu i dugovečnost) još pre 5.000 godina u Indiji, gde se često koristila u ajurvedskoj medicini. Aloe vera sadrži više od 240 hranljivih i lekovitih sastojaka! Među njima su vitamini (C, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folna kiselina), minerali (magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvožđe), antioksidansi, aminokiseline, enzimi, antrakinini, lignini, saponini, steroli…
Aloe vera podstiče probavu, neutrališe kiseline u želucu, pomaže kod dugoročnog lečenja gljivičnih infekcija kože, pomaže kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa i dijareje. Ona prodire kroz zidove probavnog trakta, ispira štetne bakterije i čisti crevne resice od naslaga.
Aloe vera smanjuje upale i povećava apsorpciju hranjivih materija. Ona poboljšava rad jetre, reguliše i snižava nivo šećera u krvi, jača srčani mišić, snižava holesterol i krvni pritisak i stimuliše imuni sistem. Kao dodatna terapija smanjuje štetne nuspojave hemo i radio terapije. Ona ublažava simptome astme i alergija. Takođe se koristi za tretmane na suvoj, osetljivoj i oštećenoj koži.
2. Anđelika (Angelica sylvestris)
Ova biljka uglavnom raste na vlažnom tlu, kao i na livadama ili u blizini reka i jezera. Korenje, lišće i semenke anđelike su bogati snažnim lekovitim svojstvima. Oni sadrže angelicin, eterična ulja, tanin, organske kiseline, pektine i smole.
Koren se koristi za probavne smetnje, dijareju, nadutost, bol u stomaku i grčeve, gastritis, enteritis i kolitis. Ona takođe pomaže kod gihta i reumatskih oboljenja. Ima jako antibakterijsko delovanje, a to može pomoći kod bronhitisa, kašlja, gripa i prehlade.
Seme ove biljke je poznato kao snažan diuretik. Listovi se koriste u tradicionalnoj medicini za izradu lekovitih tinktura za želudačne probleme.
Anđelika se takođe koristi za čišćenje krvi, gubitak apetita, grčeve u stomaku i glavobolju. Ona ima pozitivan učinak na mišiće, nervni sistem, creva i disajne organe. Takođe, uklanja osećaj umora, deluje protiv nadimanja i nepravilne menstruacije.
3. Arnika (Arnica montana)
Arnika, takođe poznata kao brđanka, veprovac, vučji zub i moravka, raste na vlažnim planinskim livadama, a ponekad se može naći i u šumama. Cvet, lišće i korenje se koriste u narodnoj medicini. Arnika sadrži arnicin, eterična ulja, smole, vosak, tanine, šećer, organske kiseline, karotenoide, vitamin C, flavonoide, poliacetilene, makro i mikroelemente.
Arnika se koristi za zaustavljanje krvarenja na svežim ranama, protiv iscrpljenosti, bolesti srca i moždanog udara. Ona podstiče bolje dojenje za dojilje, umanjuje znoj, reguliše urin kod dece i olakšava menstruaciju.
Preporučuje se korišćenje s oprezom, jer velike količine mogu izazvati neugodne nuspojave.
4. Bela imela (Viscum album)
Bela imela je biljka koja se spominje u mnogim nordijskim i keltskim legendama. Stari Evropljani joj pripisuju božanske osobine – muškost, plodnosti i ljubav.
Aktivni sastojci imele su polipeptidi, flavonoidi, lignini i biogeni amidi.
Koristi se za bolesti srca, reguliše krvni pritisak, zaustavlja krvarenje iz nosa, vrtoglavicu i grčeve. Otklanja tegobe vezane za klimaks: aritmija, lupanje srca, teskobu i otežano disanje. Ona igra važnu ulogu u prevenciji moždanog udara. Bela imela ima učinke i protiv raka. Osim toga, naučne studije su potvrdile da ova biljka olakšava bolove i smanjuje nuspojave kod hemoterapije i do 80 odsto.
5. Uskolisna bokvica (Plantago lanceolata)
Uskolisna bokvica se često smatra običnim korovom na obrađenom zemljištu, iako su korenje, lišće i semenke u narodnoj medicini poznate kao lekovito bilje.
Ona sadrži flavonoide, organske kiseline, tanine, enzime, sluz, šećer i vitamin C.
Koristi se u lečenju bolesti disajnih organa, astme, upale pluća, kašlja, pa čak i tuberkuloze. Čisti krv, pluća i želudac. Koristi se i prilikom uboda insekata ili zmijskog ugriza, ogrebotina i posekotina… Uskolisna bokvica može pomoći kod gušavosti, tromboze, oboljenja jetre i bešike.
6. Bosiljak (Ocimum basilicum)
Postoji oko šezdeset vrsta bosiljka i sve imaju različit izgled i ukus. Raste u raznim delovima sveta, a izvorno se uzgajao u tropskoj Aziji. Prvi zapisi o bosiljku pronađeni su u starom Egiptu, a stari su 4.000 godina!
Nadzemni deo biljke sadrži eterična ulja, tanine, glikozide, saponine, minerale i šećer. Eterično ulje sadrži eugenol, cineol i kamfor. Semenke sadrže trigliceride, karoten i rutin.
Koristi se za lečenje upale (u želucu, crevima, grčevi u stomaku), kašlja, astme i bolesti urinarnih organa (bubrega, mokraćne bešike). Takođe se koristi i za umirenje nerava, nesanicu i protiv nesvestice. Bosiljak povećava seksualni nagon.
Istraživanja su pokazala da ulje bosiljka ima blagotvoran učinak na imuni sistem. Sveže lišće i ulje imaju antibakterijska i antiseptička svojstva i mogu se koristiti u lečenju infekcija. Bosiljak se može koristiti i lokalno – lišće stavite na ranu kako bi sprečili bakterijske infekcije.
7. Breza (Betula)
Breza je uvek bila cenjena biljka u mnogim zemljama širom sveta, a posebno kod Indijanca i na Sibiru. U 12. veku cvet breze preporučivao se protiv rana i čireva. Matioli, italijanski lekar iz 16. veka, otkrio je izvanrednu učinkovitost breze protiv kamena u bubregu i bešici.
Sok, listovi i kora se koriste u narodnoj medicini. Listovi i pupoljci sadrže saponin, tanin, eterična ulja, saharozu, betulin, smolu i vitamin C. Breza takođe sadrži materije koje imaju lekovita i antiseptička svojstva, a često se koristi protiv bolesti kože.
Breza pomaže kod svih vrsta kožnih bolesti: akni, bubuljica, dermatitisa i ekcema. Sok i vino breze su odličan lek za aterosklerozu, gojaznost, kamen i druge bubrežne bolesti, dok čaj od brezinog lišća pojačava izlučivanje mokraće, odstranjuje kiselinu iz organizma i leči groznicu i reumatske bolesti.
8. Broćika (Galium aparine)
Broćika, poznata i kao prilip, broćenika, broćenica, divlji broć, hvatavac, korenika, prilipača, priljepača i turica, je biljka puzavica koja raste na zemlji, ali i na drugim biljkama. Sadrži eterična ulja, flavonoide, saponine, tanine i organske kiseline.
Pomaže kod grčeva, podstiče znojenje i mokrenje. Ona ima pozitivan učinak na nervni poremećaj, epilepsiju i teskobe. Koristi se za probavne smetnje, upale bešike i bubrega, bolesti slezine i pankreasa, bolno mokrenje i žuticu.
9. Hajdučica (Plantago)
Hajdučica (ženska bokvica, bokvica, žilovnjak, trputac) se koristila još pre 5.000 godina u Kini za lečenje mnogih bolesti. Ona sadrži sluzi, silicijumovu kiselinu, aucubin i antibiotička jedinjenja.
Najpoznatije korišćenje ove biljke je u lečenju kašlja, ali je učinkovita za sve bolesti disajnog sistema. Ona pomaže svim disajnim organima, posebno kod bolesti koje karakteriše pražnjenje sluzi. Preporučuje se kod kašlja, astme, upale pluća, pa čak i tuberkuloze. Naučnici su otkrili da hajdučica stvara averziju prema pušenju i smanjuje želju za nikotinom. Dakle, čest je sastojak u sredstvima koja se koriste za odvikavanje od pušenja.
Sok ženske bokvice ima antibakterijska svojstva, tako jaka da joj čak i ne treba konzervans za očuvanje, jer se ne kvari. Hajdučica sadrži antimikrobna jedinjenja učinkovita protiv stafilokoki, streptokoki i Clostridia – bakterije odgovorne za infekcije kože, gnojne angine i tetanus.
10. Crvena detelina (Trifolium pratense)
Crvena detelina je biljka poreklom iz Evrope, zapadne Azije i severozapadne Afrike, ali sadi se i naturalizovana je u mnogim drugim područjima u svetu.
Sadrži trifolin i vitamin C, a koristi se kao zaslađivač u biljnim čajevima, kao i za bolesti limfnog sistema, kašlja, astme i prehlade. Takođe se koristi u narodnoj medicini u Indiji protiv grčeva, za iskašljavanje, kao sedativ i kao protivupalno sredstvo.
Crvena detelina je nacionalni cvet Danske.
11. Cikorija (Cichorium intybus)
Cikorija (konjska trava, modrica…) je biljka sa svetlim plavim cvetovima, a retko sa belim ili ružičastim, koja raste svuda kao korov, pored puteva i staza, na pašnjacima, livadama ili uz ivice šuma.
Korenje, cveće i lišće koriste se u narodnoj medicini. Cikorija sadrži fruktozu, pentozane, alkaloide, gorki glukozid intibin, belančevinaste materije, šećer, smolu i mnogo kalijuma.
Čaj od cikorije se koristi kao lek za bolesti jetre, slezine, bubrega i žuticu. On podstiče izlučivanje mokraće. Sveži sok napravljen od lišća, cveća i korena čisti krv. Takođe se koristi za lečenje depresije i hipohondrije. Deluje protiv ekcema, potkožnih čireva, protiv dečjih parazita, suzbija groznicu, ublažava oticanje i podstiče rast kose.
12. Čičak (Arctium lappa)
Čičak izvorno dolazi iz Evroazije, ali se sada može naći u većini delova sveta.
Semenke, korenje i lišće se koriste u narodnoj medicini, lišće dok je još mlado, a seme kada je zrelo. Ova biljka sadrži proteine, palmitinsku i stearinsku kiselinu, glukozide, alkaloide, tanine, eterična ulja i puno vitamina C.
Sok napravljen od čička je izvrsan za bolesti jetre. Podstiče izlučivanje žuči, pomaže kod dijabetesa. Čaj od čička čisti krv. Sveži sok koji se dobija iz korena se koristi za lečenje lišajeva, potkožne čireve, akne, opekotine i otvorene rane. Čaj od semenki je dobar protiv bubrežnog kamena, podstiče mokrenje i reguliše menstruaciju. Seme čička se koristi za čičkovo ulje, koje se tradicionalno koristi kao lek za perut i gubitak kose.
13. Mlečni čkalj (Silybum marianum)
Mlečni čkalj je poznat po mnogim imenima kao što su gujina trava, beli stričak, gospin trn, divja artičoka, magareća salata, sekavica, šarena badeljka… Često se poistovećuje s čičkom.
U narodnoj medicini se koristi samo njegovo zrelo voće i jako retko lišće. Ova biljka je u upotrebi više od 2.000 godina i uglavnom se koristi za čišćenje i regeneraciju jetre. Seme sadrži trigliceride, eterična ulja, smole, sluzi, tiramine, histamine, bakar i selen.
Zahvaljujući prisutnosti tiramina, mlečni čkalj povećava krvni pritisak. Koristi za lečenje astme, glavobolje i osipa. Već se dugo koristi protiv dijabetesa, nepravilne stolice, za lečenje hemoroida i drugih sličnih bolesti. Indijanci su ga koristili za lečenje čireva i kožnih bolesti. Neke preliminarne medicinske studije čak pokazuju da se mlečni čkalj može koristiti u sprečavanju rasta ćelija raka prostate.
14. Čuvarkuća (Sempervivum tectorum)
Kada se priča o lekovitom bilju, gotovo je nemoguće zaobići čuvarkuću koja je poznata ljudima već hiljadama godina, lako se prepoznaje po svojim debelim mesnatim listovima i cvetovima u obliku zvezde.
Ova biljka sadrži polisaharide, tanine, sluz, flavonoide, alkaloide, smole, kalcijumov malat, trigliceride, mravlju i jabučnu kiselinu.
Čaj od čuvarkuće potiče izlučivanje mokraće i pomaže kod dijareje. Pomaže kod teških menstruacija, dizenterije krvi i infekcije uha. Sok se koristi za lečenje opekotina, uboda insekata, kurjih očiju, bradavica i sunčevih pega.
15. Maćuhica (Viola tricolor)
Lekovito bilje može ponekad biti prerušeno i u prekrasno poljsko cveće. Maćuhica (dan i noć, viola, gospina ljubičica, poljska ljubičica, trobojna ljubičica…) je uobičajeni evropski divlji cvet koji ima i lekovita svojstva.
Raste u planinskim područjima, uglavnom na suvim, stenovitim područjima. Samo se divlja podvrsta s malim cvetovima (8-14 mm) koristi za narodnu medicinu. Maćuhica sadrži flavonoide, eterična ulja, vitamin C, karotenoide, kumarin, sluz i minerale.
Koristi se za lečenje kožnih bolesti, svrbež, reumatizam, giht, žuticu, hronični bronhitis, običnog i velikog kašlja, za jače izlučivanje mokraće i protiv upale mokraćne bešike.
16. Divizma (Verbascum Thapsus)
Divizma (divlji tabak, žutocvet, vučji rep…) raste na sunčanim kamenitim brežuljcima i stenovitom tlu. Poreklom je iz Evrope, severne Afrike i Azije, a uvezena je u Ameriku i Australiju. Cveće i lišće se koriste u narodnoj medicini.
Sadrži sluz, saponine, šećer, kumarin, beta-karoten, flavonoide i eterična ulja.
Divizma se koristi protiv kašlja, prehlade, promuklosti i reumatizma. Vrlo je dobra za plućne bolesti, hemoroide, jetru, slezinu i kašalj. Listovi su se ponekad i pušili protiv plućnih bolesti (u tradiciji Indijanaca). Ulje od cveća se dugo koristi protiv uhobolje, promrzlina, ekcema i drugih spoljnih rana.
17. Dobričica (Glechoma hederacea)
Dobričica, poznata i kao niski bršljan, dobričava trava ili mesečnjak, ima brojna lekovita svojstva, a koristi se kao dodatak salati u mnogim zemljama širom sveta.
Sadrži holin, eterična ulja, saponine, tanine, smolu, sirćetnu i vinsku kiselinu.
Dobričica se koristi u tradicionalnoj medicini već hiljadama godina. Ona posebno dobro deluje na disajne organe i lečenje bolesti vezane za njih: sluz u plućima i grlu i bronhijalnu astmu. Ona ima pozitivan učinak na nervni sistem, bori se protiv parazita, podstiče menstruaciju, ublažava probleme želuca i creva. Ona takođe reguliše holesterol.
Iako se koristi kao salata i biljni lek već hiljadama godina, savetuje se da se koristi s oprezom (jer nije dovoljno naučno ispitana). Ova biljka je otrovna za stoku i konje.
18. Dragoljub (Tropaeolum majus)
Dragoljub je cvetnica koja je izvorno rasla u Andima Bolivije i Kolumbije, a kasnije je naturalizovana u delovima SAD. Danas se može naći u mnogim vrtovima širom sveta kao ukrasna biljka.
Ova biljka sadrži sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog kojeg deluje antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šećer i vitamin C. Svi delovi su jestivi, a cvetovi se obično dodaju u salatu kao zdravi ukrasni sastojak.
Koristi se za infekcije mokraćnog sistema i upale mokraćne bešike, za hronične bolesti bubrega, zarazni bronhitis i respiratorne infekcije nakon gripa. Takođe se koristi za poboljšanje metabolizma i za borbu protiv nadutosti.
19. Ehinacea (Echinacea angustifolia)
Ehinacea (rudbekija) je severnoamerička biljka koju su Indijanci koristili za razne lekovite svrhe, uključujući i protiv bolova, prehlade i zubobolje.
Sadrži ehinacin, eterična ulja, smole, fitosterole, alkaloide, skrob, šećer, glukozide s antibakterijskim učinkom, inuline i vitamina C.
Koristi se kao imunostimulans: jača imunitet organizma povećanjem proizvodnje antitela i leukocita u krvi. Deluje kao antiupalni agens i zaustavlja širenje bakterija. Koristi se za lečenje kožnih rana: akne, opekotine, ekceme, upala kožnih žlezda i uboda insekata. Podstiče jetru i bubrege u procesu detoksikacije. Takođe se koristi protiv dečjih bolesti, herpesa, gripa, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnog sistema.
20. Glog (Crataegus laevigata)
Glog je biljka koja se koristi za izradu kineskog fermentisanog pića, a njegovi ostaci pronađeni su čak i u 9.000 godina starim posudama!
Sadrži eterična ulja, tanine, flavonoide, organske kiseline, acetilkolin i kolin u cvetovima. I voćni deo sadrži organske kiseline, steroide, vitamin C, karoten, tanine, flavonoide, acetilkolin i selen.
Glog je jedna od najvrednijih biljaka za bolesti srca. Ona jača i reguliše rad srca. Učinkovito reguliše krvni pritisak. Kod starijih ljudi pomaže srčanom mišiću. Pomaže kod napetosti, razdražljivosti i nesanice. Takođe se koristi u borbi protiv upale pluća, gripa, kašlja i bronhitisa. Glog je važan i za osobe koje su doživele srčani udar, jer poboljšava protok krvi u srčani mišić. Njegove bobice se koriste protiv kamena u bubregu i gihta.
Izvor: Pixelizam.com