ISKUŠENJE NEČASTIVOG
Sveti Makarije Aleksandrijski prizivao je jednog po jednog sabrata i svakoga pitao o čemu je mislio za vreme bogosluženja i svaki mu je otkrivao svoje pomisli. Pokazalo se da je svaki mislio o onome što mu je đavo u cilju ismevanja iznosio pred oči.
Jednom đavo dođe noću u ćeliju svetog Makarija Aleksandrijskog i rekne mu:
„Ustani, ava (oče) Makarije, i hajdemo u crkvu na bogosluženje“.
A Makarije, pun blagodati Božje, razumeo je iskušenje đavola i odgovorio mu:
„O, lažljivče i nenavidniče dobra, kakvo učešće s tobom može biti u bogosluženju, i čega zajedničkog može biti između tebe i skupa svetih?“
Na to mu je đavo odgovorio:
„Zar ti ne znaš, Makarije, da bez nas ne biva ni jedne službe crkvene i ni jednog skupa monaškog? Pođi i videćeš naša dela“.
„Da ti zabrani Gospod!“, odgovorio mu je starac i počeo da moli Gospoda da mu otkrije je li istina ovo što je đavo rekao.
Kad je nastupio čas ponoćnog bogosluženja, on je došao u crkvu i odmah u njoj spazio mnogo male dece, naizgled crne, kako se brzo kreću i lete po crkvi. U tom manastiru bio je običaj da jedan monah čita psalme, a ostali sede i slušaju. Pored svakog monaha sedeli su ti crnčići i podsmevali im se. Nekima od njih oni su svojim prstima dodirivali oči i ovi bi odmah počeli da dremaju; pred drugima su se pojavljivali u obliku ženskih prilika; pred trećima su činili nešto treće. Što su oni pred njima predstavljali, o tome su monasi u sebi mislili. Ali od nekih monaha brzo su se udaljavali, kao nekom silom odgonjeni i više nisu mogli da stanu pred njih, čak ni da prođu pored njih. A sa onim monasima koji su bili slabog duha i nepažljivi prema molitvi, oni su se ismejavali i sedeli im za vratom.
Kad je sveti Makarije sve to video, uzdahnuo je i iz dubine srca zavapio Gospodu da pogleda i ne otrpi spletke lukavih duhova, neprijatelja Njegovih i naših.
Po svršetku bogosluženja, sveti Makarije prizivao je jednog po jednog sabrata i svakoga pitao o čemu je mislio za vreme bogosluženja i svaki mu je otkrivao svoje pomisli. Pokazalo se da je svaki mislio o onome što mu je đavo u cilju ismevanja iznosio pred oči.
Iz „Žitija svetih“ Justina Popovića