VOJNIK BEZ STRAHA I MANE
Potpukovnik Žarko Todorović rođen je u Beogradu oko 1908. godine. Završio je 51. klasu Niže škole Vojne akademije, a potom i Višu školu Vojne akademije, takođe u Beogradu. Kao jedan od najboljih oficira poslat je na specijalizaciju u Francusku, gde završava čuvenu Ratnu školu, u kojoj mu je jedan od profesora bio De Gol.
Aprilski rat 1941. zatiče ga u činu đeneralštabnog potpukovnika. Izbegava zarobljavanje i već tokom leta 1941. godine osniva jaku mrežu beogradskih ilegalaca. U formaciji Jugoslovenske vojske – četnika – postaje komandant Beograda, a potom i komandant Severnih pokrajina.
Potpukovnik Todorović i njegovi ilegalci bili su noćna mora za Gestapo. U drugoj fazi rata u Beogradu je bilo preko 5.000 četničkih ilegalaca, naoružanih barem pištoljima. Imali su više radio stanica, kamione, baze, itd. Najveća akcija Gestapoa na Balkanu tokom Drugog svetskog rata zvala se Operacija “Valter“, prema jednom od Todorovićevih pseudonima. I jedan od najvećih dosijea Gestapoa je Dosije “Valter“, koji se danas čuva u Arhivu Grada Beograda, Fond BDS (Gestapo).
Operacija “Valter“ izvedena je početkom 1943. U Beogradu je 17. marta uhapšen potpukovnik Todorović sa grupom ilegalaca, a u Zagrebu još osam njegovih ilegalaca, mahom Hrvata, profesora univerziteta.
O padu potpukovnika Todorovića Draži je javio general Trifunović, 2. aprila:
“Za Valtera potvrđeno da je uhvaćen… Beograd potpuno ukočen za rad. Kuriri ne mogu ni vezu da uhvate sa našim ljudima. Pritisak veliki. Na terenu isto. Produžavam rad s kim se i koliko se može.“
Draža je 6. maja izvestio majora Radoslava Đurića da su Valtera odali “kapetan Jova Miladinović i major Radaković u vezi sa gestapovcima“.
Od Đurića je potom Draža tražio da proveri ko je kapetan Jovan Miladinović, jer je jedan kapetan Jovan Miladinović bio komandant 1. kosovskog korpusa. Ovaj period obeležila je igra oko pravog i lažnog Valtera, koga je Gestapo pokušao da ubaci među beogradske ilegalce. Draža 6. maja radio stanici “Valter“ u Beogradu šalje sledeću depešu: “Odredio sam Valterovog zamenika majora Tozu Milojevića. Stupite što pre u vezi sa njime. Svi drugi koji se javljaju kao naslednici Valterovi lažni su.“
Draža je, kako proizilazi, znao da potpukovnik Todorović u Gestapou nije odao svoju radio stanicu. U stvari, nije odao ništa, tako da Nemci nisu ni saznali da je on bio Valter, što se vidi iz njegovog dosijea (smatrali su da je samo jedan od šefova ilegalaca).
Žarko Todorović u uniformi Legije stranaca
Potpukovnik Todorović je uspeo da pobegne agentima Gestapoa, u Zagrebu, gde su ga vodili da otkrije tamošnje veze. Ostao je u Zagrebu, kao komandant četničkih ilegalaca u Hrvatskoj, ali je ponovo uhapšen 9. septembra 1943. i odveden u Mauthauzen. Podvrgnut je najvećim mukama, ali pošto je preživeo šest meseci – što nikome do tada nije uspelo – Nemci su ga iz najtežeg prebacili u najlakši deo logora. Tu je čak uspeo da napravi jednu malu baštu sa povrćem, koje je nesebično delio sapatnicima.
Posle rata Žarko Todorović stupa u francusku Legiju stranaca, u kojoj provodi deset godina. Ratovao je u Indokini, uključujući i prvi rat u Vijetnamu. Stekao je francusko državljanstvo i primljen je na službu u Generalštab francuske armije, gde je i penzionisan, u čini generalštabnog pukovnika. Preminuo je u Parizu oko 2000. godine.
Komunisti su od Francuske tražili njegovo izručenje, da mu sude kao “narodnom neprijatelju“, što je odbijeno kao neozbiljno. Kao i druge četničke oficire koji su preživeli rat, pa i sve one koji su preživeli Mauthauzen, komunisti su i Žarka Todorovića pod lažnim optužbama proglasili za ratnog zločinca. Njegovo ime nalazi se u knjizi “ratnih zločinaca“ koju je 2000. godine o državnom trošku objavio tzv. Subnor (udruženje komunističkih veterana). Do danas nije sudski rehabilitovan.
S druge strane, delove Todorovićeve biografije komunisti su koristili za snimanje filma “Valter brani Sarajevo“, dok su potere Gestapoa za beogradskim četničkim ilegalcima, njihovim radio stanicama, itd, ovekovečili u TV seriji “Otpisani“. Naravno, sve glavne junake prikazali su kao komuniste, potpuno falsifikujući istorijske događaje.
I Žarkov mlađi brat, Boško, bio je oficir, artiljerijski major. I on je u početku bio beogradski ilegalac, ali ga general Mihailović leta 1941. godine šalje preko Drine i postavlja za komandanta Operativnih jedinica Istočne Bosne i Hercegovine. Ostao je upamćen kao veliki junak, što je ovekovečeno u prvoj verziji narodne pesme “Na sred gore Romanije“. Naime, u toj prvoj verziji pevalo se da je četnički barjak iz Srbije donela ruka “major Boška Osmog puka“ (Boško je pre rata sužio u 8. puku).
Boško je mučki ubijen od komunista februara 1942. godine u Kifinom Selu u Hercegovini. Meštani su ga dostojno sahranili, ali su posle rata komunisti iskopali i bacili posmrtne ostatke u neku jarugu. Ipak, meštani pronalaze i ponovo sahranjuju majora Todorovića, ali ovoga puta na tajno mesto.
Rat je preživeo treći, najmlađi brat, Slivko Todorović. Posle rata Slivko je emigrirao u Ameriku i postao činovnik američke vlade. Tokom 1990-tih obratio se meštanima Kifinog Sela sa molbom da se posmrtni ostaci majora Boška Todorovića prenesu na groblje. Stariji meštani, koji su svo vreme čuvali tajnu, to su i učinili, a Slivko je poslao novac za podizanje lepog mermernog spomenika.
Slivko je preminuo u Vašingtonu 2012. godine. Nije se ženio i nije imao potomstvo. Boško je imao dve ćerke, a o Žarkovoj familiji nema podataka.
P.S.
U pisanju članka pomogao mi je dr Miloš Kostić iz Vašingtona, koji je još kao dečak 1941. godine u Beogradu sretao Žarka i Boška. Posle rata je bio prijatelj sa Silkom, a jednom je sreo i Žarka, kada je dolazio u Vašington.
O bašti u Mauthauzenu ispričao mi je beogradski ilegalac dr Pavle Milošević, kome je Todorović pomogao da preživi. Milošević je tada bio gimnazijalac, ali se ipak i njegovo ime našlo na Subnorovom spisku “ratnih zločinaca“.
Autor: Miloslav Samardžić
Izvor: Pogledi.rs