OPASNOST TAMNO CRVENE TEČNOSTI
Brom je hemijski element iz grupe halogena, koju zajedno sa njim sačinjavaju fluor, hlor i jod. Bromidi kao soli bromovodonične kiseline su kristalne soli, rastvorljive u vodi. Toksično dejstvo bromida može biti akutno i hronično.
Čist brom je tamno crvena tečnost, neprijatnog mirisa, kaustičnih para. Dejstvo na organizam, usled kaustičnih osobina, ispoljava se opekotinama na koži i sluzokoži (npr. očima), a udisanje dovodi do pojave edema pluća.
Bromidi, soli bromovodonične kiseline, su kristalne soli, rastvorljive u vodi. Ukoliko se koriste kao farmakoterapijsko sredstvo, to se vrši peroralno (na usta). Glavno farmakološko dejstvo je sedativno i ono potiče od jona broma. Kalijum-bromid ima i sekundarno diuretičko dejstvo. Kalcijumov i stroncijumov bromid imaju pojačano sedativno dejstvo, usled prisustva zemnoalkalnih metala. Natrijumov, kalijumov i amonijumov bromid koristili su se i u lečenju epilepsije. Sedativno dejstvo bromida uključuje i redukciju libida.
Toksično dejstvo bromida može biti akutno i hronično. Akutno se ispoljava abdominalnim bolovima, povraćanjem i (u slučajevima masivnijeg trovanja ili osetljivosti) komom. Hronično trovanje odražava se pre svega na mentalno funkcionisanje, kao slabljenje memorije, zbunjenost, razdražljivost i poremećaj mišljenja, sve zavisno od dužine i učestalosti izlaganja, doza i osobenosti organizma. Simptomi mogu biti samo naznačeni, ukoliko je izlaganje bromu bilo u manjim dozama ili ređe. Nekada se javlja papulozni osip u predelu ruku i lica i koji liči na akne.
Prva pomoć kod akutnih trovanja uključuje odstranjivanje supstanci iz želuca (npr. namerno izazvanim povraćanjem), kao i (od strane lekara) davanje natrijumovog ili amonijumovog hlorida, da bi se ubrzalo izbacivanje putem bubrega. Dok se ne obezbedi lekarska pomoć, otrovani može da pije slanu tečnost.
Brom je korišćen u raznim armijama, kako bi se sprečila pojava neželjenih erekcija kod regruta ili vojnika prilikom izvođenja lekarskih pregleda. Njegovo kontinuirano korišćenje smanjivalo je i broj ekscesa koji bi mogli da se odigraju u uslovima života u kasarni. Otvoreno je pitanje dostupnosti informacija o tajnom korišćenju hemijskih supstanci, kao i pitanje da li je to vršeno sistematski, radi eksperimentalnog istraživanja ili (što je verovatnije) stihijski, radi postizanja pomenutog (i već poznatog) efekta na libido i tada možda, to nije nigde evidentirano, ali ne znači da nije vršeno. Deo svrha u koje je korišćen, mogle su se postizati i proceduralnim izmenama u vršenju ovih pregleda.
Neki iznose stav da brom nije korišćen, jer oni nisu uočili znake koji bi ukazivali na to. Pritom, previđaju činjenicu da doze mogu biti različite i ne moraju se ispoljavati u potpunoj redukciji libida. Verovatno su različite doze korišćene u različitim prilikama (npr. uobičajeno su to mogle biti male doze koje su sedativnim dejstvom „održavale atmosferu“ u kasarni, a povećavale su se prilikom medicinskih pregleda; da ne zvuči „suvoparno“ i knjiški, ako od većeg broja prisutnih niko ili skoro niko ne doživi erekciju, brom je sigurno korišćen, jer statistički, moralo bi nekome da se dogodi).
Naknadno dejstvo bi se, možda, pre ispoljavalo u psihičkoj sferi, slično kao kod hronične upotrebe. Naime, eksperimentalno je dokazano oštećenje mozga usled korišćenja fluora (koji je takođe, halogeni element) i zbog hemijske srodnosti ova dva elementa, kao i nekih farmakoloških dejstava broma, postoji mogućnost da i brom ispolji isto dejstvo. Neki nalazi pokazuju da bi kasnija dejstva mogla biti i kancerogena.