PERNATI LETAČI
Postoji oko 11 hiljada poznatih vrsta ptica i one su najraznovrsnija klasa među kopnenim kičmenjacima. Ptice su društvene životinje i komuniciraju vizualnim signalima, glasovnim pozivima ili pevanjem. Ovo su samo neke od zanimljivosti o pticama.
Ptice (lat. Aves) su klasa dvonožnih, toplokrvnih kičmenjaka koji polažu jaja.
Ptice su tokom perioda jure evoluirale od dinosaurusa podreda teropoda, a najranija poznata ptica iz kasne jure je Archaeopteryx. Po veličini variraju od sitnih kolibrija do krupnih nojeva. Postoji između 10 i 11 hiljada poznatih vrsta ptica i najraznovrsniji su klasa među kopnenim kičmenjacima.
Današnje ptice odlikuju perje, kljun bez zuba, polaganje jaja sa čvrstom ljuskom, visoka stopa metabolizma, srce s dve komore i dve pretkomore, te lagan, ali jak skelet. Mnoge ptice imaju prednje udove razvijene kao krila kojima mogu leteti, iako su nojevke i nekoliko drugih, uglavnom endemskih ostvskih vrsta, izgubile tu sposobnost.
Mnoge ptičje vrste svake godine kreću na selidbe u udaljene krajeve, a još više ih preduzima migracije koje su kraće i manje regularne. Ptice su društvene životinje i komuniciraju vizualnim signalima, glasovnim pozivima i pevanjem, učestvuju u društvenom ponašanju što uključuje zajednički lov, pomoć pri odgajanju podmlatka i ponašanje karakteristično za jato. Neke vrste ptica su isključivo monogamne, druge prvenstveno monogamne uz povremeno parenje s drugim jedinkama. Druge vrste su poligine ili poliandrične. Jaja obično polažu u gnezdima gde se ona inkubiraju, i većina ptica duže vreme provodi u podizanju mladih nakon izleganja.
Postoji značajna količina dokaza da su se ptice razvile iz dinosaurusa teropoda, što uključuje skupinu Maniraptora, što između ostalih uključuje porodice Dromaeosauridae i Oviraptoridae. Kako je otkriveno još neptičjih teropoda koji su s njima blisko povezani, prethodno jasna razlika između ptica i neptica sve je teže odrediva. Nedavna otkrića u Liaoningu, severoistočnoj pokrajini NR Kine, koja pokazuje da su mnogi manji dinosaurusi teropodi imali perje, doprinosi tome. Fosil prvotne ptice Archaeopteryx iz jure, pronađen u kasnom 19. veku, poznat je kao jedna od pronađenih nedostajućih karika koja podržava teoriju evolucije, iako ga se ne smatra direktnim pretkom današnjih ptica. Druga rana vrsta ptice je Confuciusornis koja je živela u ranom razdoblju krede. Obe verovatno po starosti preteče Protoavis texensis, iako isprekidanost njenog fosila ostavlja znatne sumnje u to je li u pitanju ptičji predak. Druge ptice mezozoika uključuju grupe Enantiornithes, Yanornis, Ichthyornis, Gansus, te Hesperornithiformes, grupu neletećih vodenih ptica koje nalikuju gnjurcima i plenorima.
Moguće je da su dromeosauridi Cryptovolans i Microraptor imali sposobnost letenja na sličan ili bolji način od Archaeopteryx vrsta. Cryptovolans je u svojoj građi imao greben, kost koja služi kao uporište za mišiće krila. Po tom kriterijumu, Cryptovolans je pre ptica nego Archaeopteryx kome neka od ovih obeležja današnjih ptica nedostaju. Zbog toga neki paleontolozi navode na to da su zapravo dromeosauri prvotne ptice i da veći dio članova te porodice sekundarno nije sposoban da leti, tj. da su se dromeosauri razvili iz ptica a ne obrnuto. Dokazi za ovu tezu trenutno nisu dovoljno uverljivi, jer odnos između najnaprednijih dinosaurusa maniraptora i najprimitivnijih pravih ptica još nije razjašnjen.
Iako dinosaurusi nadreda Ornithischia (sa zdelicom nalik na današnje ptice) imaju istu strukturu kukova kao ptice, one su zapravo nastale od dinosaurusa nadreda Saurischia (zdelice nalik gušterima) i tako nezavisno nasledile anatomiju kukova. U stvari je ptičja struktura zglobova po treći put razvijena među posebnom grupom teropoda Therizinosauridae. Alternativna teorija o dinosaurskom poreklu ptica koju podržava nekoliko naučnika (najznačajniji su Lari Martin i Alan Feducija), tvrdi kako su ptice (uključujući i dinosauruse grupe maniraptora koje su evoluirale od ranih arhosaura kao što je Longisquama. Tu teoriju osporava većina drugih znanstvenika u paleontologiji, kao i stručnjaci za razvoj i evoluciju perja.
Zanimljivosti o pticama
– Najveća ptica letačica je albatros. Ujedno i raspon krila albatrosa je najveći, iznosi 3m od vrha jednog, do vrha drugog krila.
– Kondor ne leti, nego lebdi.
– Guska je prva ptica pripitomljena od strane čoveka.
– Orlovi ne mogu živeti duže od 46 dana u ropstvu.
– Ptica koja najbrže leti je sivi soko.
– Najmanja ptica na svetu je bumbarski kolibrić. Veličine je samo 5,7 centimetara.
– Nojevo jaje je 24 puta veće od kokošijeg. Teško je oko 1 900 grama. Da bi se skuvalo potrebno je dva sata, a ljuska će mu ostati vruća i dva sata nakon kuvanja.
– Najteža ptica koja leti je australijska droplja teška oko 18 kg.
– Ptica rugalica oponaša glasova čak 40 ptica.
– Ptica čije srce najbrže kuca je crna senica. Kada je uznemirena, njeno srce napravi i 1000 otkucaja u minutu.
Priredio: Velibor Mihić