MOJA DUGA
Tamo gde se snovi u stvarnosti gube
I gde kiše plahe ispiraju telo
Snegovi s planinom krše se i ljube
A sumorna bora pritiska na čelo
Tamo gde se pesma sa ljubavlju piše
Ispod pera klize najdivnije rime
Na bosiljak sveti i tamnjan miriše
U osami tihoj izgovara ime
Spoznao sam onaj svečani trenutak
U kojem se stiče i život i slava
I u srcu crnom najtamniji kutak
U kom moja duša s tvojom obitava
Čekao sam da se san i java sliju
U jednu celinu kao kolut večan
Da nebo zapoje svetu simfoniju
Da smisao bude beskrajan i svečan
I dočekah sve to što mi život čini
U radosti glasja i poj mojih muza
Ostala je samo kradom u pričini
Jedna kapka rose – jedna moja suza
Sada nebo ljubi moga neba dugu
I posipa zlatne tragove po kosi
Ja stameno ljubim jednu ljubav drugu
Koju vreme kao zamenu donosi