TROMO SE VUČE VREME
Tromo se vreme vuče
al’ vek već prođe,
evo a k’o da beše juče
Princip i Sarajevo.
I ničeg novog nema
dušmana na sve strane
svetu se propast sprema
niko na put da stane.
Danas sve kao juče
Srbin podiže glavu
slobodi, srce ga vuče
ne da na veru, slavu.
Sutra se isto sprema
pred zlom Srbin će stati
odavde, dalje mu nema
ovde će za sve da plati.
NIT
Ljut sam! Na sebe!
Ne znam ni kad ni kako
izgubio sam jednu nit.
Malu, neprimetnu
A opet, dovoljno veliku
da bez nje ne mogu da spojim.
Ta, moja, nit, sada putuje svetom.
Luta, traži me
među sakrivenim tajnama
svraća u izneverena očekivanja
i nestaje u moru lažnih obećanja.
Znam to, godinama sam joj na tragu
stalno na putu kojim je ona
pre mene prošla.
Jednom kad je pronađem
znam, ta mala,
neprimetna
A opet,
dovoljno jaka
Nit
tebe i mene povezaće u nas.