Šta je kofein i kako deluje na zdravlje – posledice kofeina

PRIRODNI I VEŠTAČKI KOFEIN

Kako deluje kofein? Saznajte koje su prednosti i pogodnosti konzumiranja kafe, čaja i guarane, a koje su negativne posledice kofeina?

Kofein je najčešće korišćena farmakološki aktivna supstanca na svetu. To je prirodni alkaloid, koji se dobija iz zrna kafe, iz listova čaja i iz kakaovih zrna. Dodaje se veštačkim pićima (npr. Koka-kola)

Kofein je otkrio hemičar i apotekar  Runge. Runge je proučavao zrna kafe sa ciljem da u njima nađe delotvornu supstancu. To mu je uspelo 1820. godine. Time se on može smatrati pronalazačem kofeina. Hemijsku  strukturu potvrdio je Fischer 1895. godine putem prve sinteze kofeina.

Način delovanja kofeina je uspešno razotkriven tek u 20. veku kada je iz zrna kafe izolovao čisti kofein i otkrivene su prve posledice kofeina.

Kafa je prirodni izvor kofeina, kao i čaj, kakao i guarana. Kofein osim u semenu kafinog drveta, nalazi se još u preko 60 drugih biljnih vrsta, kao što su na primer čaj, guarana, kola i druge. Nepržena zrna kafe, u zavisnosti od sorte, mogu sadržavati od 0,9 – 2,6% kofeina.

Delovanje i posledice kofeina

Iako kofein ima relativno širok spektar delovanja kofein je pre svega jedan od prirodnih psihostimulansa koji utiču na centralni nervni sistem. Nekoliko šoljica kafe ili (pravog) čaja na dan ima pobuđujući učinak na naš organizam, izaziva jasniji i brži tok misli, smanjuje pospanost i povećava budnost.

Time se povećava  koncentracija, volja i energija a smanjuje osećaj umora. Kod manjih doza kofeina dolazi do centralnog pobuđujućeg djelovanja, on prvenstveno utiče na osnovne psihičke funkcije poput raspoloženja, budnosti i motivacije. Povećanjem doze kofeina dolazi i do podražaja centra za disanje i krvotoka.

Dok više koncentracije kofeina mogu uticati i na motoričke centre u mozgu, u niskim koncentracijama kofein deluje isključivo na senzorske dijelove moždane kore. Zbog toga značajno povećava budnost, pažnja i mogućnost veće koncentracije

Značajnije posledice kofeina su:

• Uzbuđenje centralnog nervnog sistema
• Povećanje kontrakcije srca
• Ubrzanje pulsa
• Proširenje bronhija (bronhodilatacija)
• Slab diuretički učinak, spriečavanjem ponovne resorpcije vode iz primarnog urina
• Delovanje na krvne sudove: na sudove u mozgu sužava, dok ih na periferiji krvotoka širi.
• Pojave neznatnog povišenja krvnog pritiska
• Podstiče peristaltiku
• Smanjuje kontrakcije mišića u zidovima jajovoda kod žena, onemogućavajući prolaz oplođene jajne ćelije do maternice, uz moguće posledice na kašnjenje oplodnje

Širok spektar delovanja kofein može zahvaliti mnogim komponentama, koji utiču na određene ćelijske procese na molekularnom nivou. Kofein može proći kroz moždano-krvnu barijeru gotovo bez prepreka, te svoje delovanje ispoljava gotovo isključivo na centralni nervni sistem..

Kofein u crnom čaju ili koka-koli, može biti problematičan naročito za decu: na primer dete teško oko 30 kg tako može u sebe uneti koncentraciju od 5–12 mg kofeina (tri čaše koka-kole), po kilogramu telesne težine, što je dovoljna doza da prouzrokuje nervozu i poremećaj spavanja.

Kofein se nalazi i na doping listi Međunarodnog olimpijskog odbora, mada je njegova najviša dopuštena doza  visoka. Španski biciklist  Sevilla je 2000. godine bio pozitivno testiran na kofein, pa mu je njegova biciklistička organizacija zabranila učešće na svetskom  prvenstvu. Svetska antidoping agencija je uklonila stimulans kofein sa spiska zabranjenih supstanci, počev od  2004. godine.

Kofein može da ima smrtonosan efekat na ljude, a njegovo dejstvo je potcenjeno – tvrdi dr Džejms sa  Univerziteta Rejkjavik. Zabrinjavajući podatak jeste to što se kofein može pronaći u većini današnjih namirnica, pića, lekova i kozmetičkih proizvoda. Unosimo znatno više kofeina nego što to znamo, jer je većina ljudi svesna samo kofeina u kafi. Posledice kofeina na zdravlje su velike.

Marej Karpenter, istraživač koji je napisao knjigu o zabludama kofeina tvrdi da je čovečanstvo  u velikoj zabludi u vezi sa kofeinom, njegovim prednostima i manama. Šta on kaže za posledice kofeina na nas:

1) KONZUMIRANJE  KOFEINA UTIČE NA IZGRAĐIVANJE DOSLEDNIH OBRAZACA PONAŠANJA

Sa kofeinom, posebno onim u kafi ili čaju, ljudi razvijaju veoma dosledne obrasce ponašanja. Oni ujutru, krenu energično ali se tokom dana imaju sve manje energije. Karpenter naglašava da ljudi godinama žive, ne preskačući kafu ni jednog jedninog dana što, po njemu, govori koliko je ova droga zapravo jaka.

2) U KAFI IMA MNOGO VIŠE KOFEINA NEKO U GAZIRANOM SOKU

Poznato je da gazirani sokovi, sadrže dosta kofeina, pa ih zato treba izbegavati. Međutim, kafa sadrži znatno više. Većina gaziranih pića koji sadrže kofein, sadrži 35 do 40 miligrama kofeina na 350 mililitara pića. Kofein je u kafi koncentrovaniji, pa čak i šolja od 150 mililitara slabe kafe sadrži više kofeina nego jedna konzerva soka.

3) JEDNA JAKA ŠOLJA KAFE JE DOVOLJNA DA SE „NAVUČETE“

Oko 100 mg kofeina dnevno je potrebno odrasloj osobi da se „navuče“. To su dve šoljice čaja ili tri limenke Koka-kole. Ukoliko odjednom prestanete da pijete kafu, mogli biste osetiti simptome zavisnosti kao što su glavobolja, nedostatak energije i anksioznost.

4) PREVIŠE KOFEINA MOŽE DA IZAZOVE PROBLEME

Jedan od najčešćih problema prilikom konzumiranja previše kofeina je nesanica ili insomnija. Ali, uticaj kofeina na san zaista varira od osobe do osobe. Neki ljudi mogu da popiju kafu pre odlaska u krevet. Drugi, kad unesu kofein posle večere, imaju problem nesanice.

Pored toga, kofein pogoršava i anksioznost, koja je toliko česta posledica kofeina. Kofein dovodi do začaranog kruga suplementacije. U toku dana pijemo puno kafe, koja nas „diže“, a kako bismo zaspali uveče mnogima je potrebna doza piva ili neka pilula za spavanje, nešto za „spuštanje“. To dalje dovodi do toga da se ujutru budimo nevoljni, pa nam je potrebna kafa da bismo se osećali energično.

5) LAKO JE STEĆI TOLERANCIJU NA KOFEIN

Većina ljudi razvija toleranciju, tako da kafa koju ćete popiti danas neće imati isti efekat kao prva šoljica kafe koju ste ikada popili. Ipak, lako je spustiti granicu, ako prestanete da pijete kafu svega nedelju dana. Proći ćete kroz krizu, ali kada ponovo počnete, primetićete snažniji efekat nego onaj koji ste imali pre nego što ste prestali.

6) KAFA JE NAJGORA DROGA

Zavisnost stvara konzumiranja kofeina više od 100 mg dnevno. Simptomi zavisnosti mogu trajati od dva do devet dana uključujući glavobolju, depresiju i žudnju. Možete ublažiti ove nuspojave postepenim smanjivanjem unosa kofeina. Ako ste izuzetno osetljivi na kofein ograničete njegovu  upotrebu i izbegavajte ga konzumirati neposredno pre spavanja.

Ljubitelji ovog napitka dnevno popiju prosečno 2,2 šoljice, a od te omiljene navike vrlo teško odustaju. Magični crni napitak pije više od 70 procenta stanovništva. Kod 83% šoljica kafe je dnevna rutina, 12% ispitanika kafu pije nekoliko puta nedeljno, 2% nekoliko puta mesečno, a 1% nekoliko puta godišnje. Manja grupa ispitanika, njih 12% uspevaju da smanje konzumaciju kafe na nekoliko puta nedeljno. Većina ljubitelja kafe preferira kafu s kofeinom (samo 5% odsto konzumira beskofeinsku kafu).

Ako kafu počnete da pijte u mlađem uzrastu, pre 25 godine, teško ćete se odvići od te navike. Jedna studija pokazuje kako je 18,8 godina prosečna starost u kojoj počinjemo da pijemo kafu.

U svoju  šolju kafe 53% ispitanika ne stavlja nikakav oblik šećera ili zaslađivača. Međutim, čak 20%  ljubitelja kafe dodaje šećer a veštački zaslađivač koristi 11%. Veliki broj kafoljubaca u kafu dodaje mleko. Čak 30% pije čistu crnu kafu. Vrlo popularni napitak je i šoljica sa pola kafe i pola mleka koju pije 25% ispitanika.

Prednosti konzumiranja kofeina

Postoje neke dodatne  koristi kad kofein uzimamo iz prirodnih izvora:

• Umerena konzumacija kofeina, od 300 miligrama na dan, je preporučljiva, kaže nauka. Ta količina odgovara 3-4 šoljice kafe, četiri konzerve energetskog pića ili 400g čokolade. Kofein je veoma moćan i efikasan u povećavanju mentalne aktivnosti a može i da poboljša atletski performans. Kofein ne podiže samo mogućnost koncentracije, poboljšava pažnju i brzinu procesa mišljenja, nego i dugoročno pamćenje.
• Kafa tj turska kafa 60-100 mg po šoljici, espreso kafa od 70-80 mg po šoljici, bezkofeinska kafa od 2-5 mg kofeina po šoljici. Ovaj sistem konzumiranja kofeina je prepun antioksidanata koji mogu pomoći smanjenju oštećivanja mišića.
• Čaj je pun oksidanata koji dokazano pospešuju sagorevanje masti. Sadržaj kofeina u čajevima znatno varira od vrste čaja. Npr. crni čaj sadži više kofeina od zelenog čaja. Čajevi u proseku sadrže 40- 80 mg kofeina na 5g čaja. Sadržaj kofeina u bezalkoholnim pićima se razlikuje. Ovo je najeftiniji i najefikasniji način unošenja i konzumiranja kofeina. Takođe ne morate razmišljati da li unosite još nešto sa njim jer je to čist kofein. Čokolada takođe sadrži određenu dozu kofeina i takođe neku količinu antiksidanata ali je naravno prepuna šećera.

Negativan efekat konzumiranja i posledice kofeina:

• Naučnici tvrde da kofein može biti vrlo opasan. Srčane aritmije, anksioznost, depresija oštećenja bubrega i smrt usled toksičnog šoka su posledice  unosa previše kofeina. Kod čoveka, smrtonosna doza kofeina se procenjuje na oko 10 grama kofeina, što odgovara otprilike 100 šolja kafe.
• Kofein ima relativno dug život u organizmu od oko 6 sati. Znači ako uzmete npr. 200 mg kofeina oko 6 sati poslepodne i dalje će te imati polovinu te vrednosti oko ponoći i to može uticati na vaš ciklus spavanja, što je naravno nepoželjno.

Milan Popović

Izvor: Priroda na Dar