MOĆ PRIRODE IZNAD SVEGA
Koliko smo samo zaboravili moć biljaka, govori činjenica da smo se potpuno prepustili isključivo modernoj medicini i farmaciji i zanemarili moć koja dolazi iz prirode.
Kada znamo da su se pre razvoja današnje medicine mnogi problemi rešavali upravo pomoću biljaka, uključujući i momente magijske autosugestije, možda čak i nije čudno to što se ljudi katkad, u nemoći, vrate na spas koji dolazi iz biljaka.
U ovom tekstu se nećemo baviti nikakvim zagovaranjem ideje da treba napustiti stavove zvanične medicine. Naprotiv, osuđujemo svaki laički i neuki pristup. No, ponekad treba razmisliti o tome šta nam to iz prirode dolazi, a može nam pospešiti zdravlje.
Otkako su izmišljene folije za plastenike, mnoge su se biljke koje ne mogu nastati u svako doba godine, ipak prilagodile polu veštačkim uslovima, pa stasavaju brže i budu plodonosnije. Mušeme su pomogle tome da pojedine trave, pečurke ili plodove, možemo da sušimo, a od njih kasnije pravimo napitke koji pomažu. Zato ćemo progovoriti o nekim sortama bilja, koje bi i te kako mogle da pomognu, kada su u pitanju bolesti, uz obaveznu i neupitnu konsultaciju sa lekarom. Ovaj tekst je tu da širi vidike, ali ne i da stvara jednoumlje. Stoga, mudro i čitajte.
Lekovitost sa mističnog Rtnja
Zanimljivo je da rtanjski čaj vrlo često pominju i oni koji su godine i godine proveli u formalnom školovanju i medicini. Višegodišnja žbunasta biljka, visoka je od 10 – 40 centimetara. Listovi su joj kožasti i sjajni, a njeno ime je tresak ili planinski čubar. No, najpoznatija je ova biljka pod imenom rtanjski čaj. Cvetni vrhovi ove biljke koja je zaštićena zakonom, skupljaju se najviše na predelima oko Rtnja. Zanimljivost koja se vezuje za ovu travu jeste da Dezomorfin koji se nalazi u njoj, lokalno stanovništvo koristi za lečenje impotencije. Stoga ne čudi njen lokalni naziv, blago lascivnog porekla – „đipikur“.
Gorka dinja dobra za sve
Ovaj podnaslov zvuči kao da ga je izgovorio neki stereotipni prodavac na pijaci uz parolu „slatka kao tuđa žena“. Šalu na stranu, ova dinja zaista jeste gorka. A da li je dinja, to još uvek nismo sigurni, jer više liči na dinosaurusa. Makar ako je sudeći po hrapavoj kori.
Gorka dinja ili karela je azijska tropska biljka, koja je zastupljena ponajviše u Indiji, ali je svojevremeno prenesena u Kinu. Danas se može gajiti i u uslovima srpskih oranica. Plod je zelen, a kad sazre u potpunosi postaje žut, dok je seme ove dinje poprilično čudne crvene nijanse.
Gorka dinja je najpoznatija postala onda kada je zvanična medicina uvrstila u bilje koje ubija ćelije raka. Ova voćka ili povrćka je prepuna minerala i vitamina koji su neophodni za funkcionisanje organizma. Stoga je vrlo često preporučuju za detoksifikaciju organizma nakon intenzivnog unošenja jake hrane ili alkohola. Može se reći da je gorka dinja toliko opstala, upravo zahvaljujući njenom atipičnom izgledu. Ona je hrapava i proces njenog čišćenja je pomalo dosadan, ali je lekovitost ploda cilj ka kome se ne biraju sredstva. Ukoliko budete u prilici da je probate, nikako ne oklevajte. Pomoći će makar i u najmanjem segmentu.