Hrana za dijabetes tip 2 – Namirnice za prevenciju dijabetesa

HRANA ZA ŠEĆERNU BOLEST

Kako sprečiti dijabetes tip 2 hranom? Koje su nabolje namirnice za prevenciju dijabetesa? Šta sadrži hrana za dijabetes i šta nam tačno pomaže iz njih?

 

Dijabetes tip 2 se smatra bolešću koja je povezana sa nepravilnom ishranom i nezdravim načinom života. Dijabetes tip 2 predstavlja sindrom sloma metabolizma šećera. Ako je hrana izazvala dijebetes, onda mora da postoji i hrana za dijabetes koja pomaže. Ishrana je jedan od najvažnijih koraka kako da zdravi umanje rizik od ove bolesti, ali i da oboleli regulišu nivo šećera u krvi.

Postoje dva načina kako da kontrolišete dijabetes tip 2 i čak i da ga izlečite.

1. Keto dijeta ili LCHF dijeta – ishrana bogata mastima i proteinima a bez ugljenih hidrata u unosu hrane može da dovede do povlačenja dijabetesa u roku od 3-6 meseci. Tu se striktno zahteva da se ne unose ugljeni hidrati.
2. Medicinska dijeta bazirana na raznovrsnoj ishrani kojom se kontroliše nivo šećera u krvi. Mi ćemo predstaviti namirnice iz medicinske dijete koju preporučuju lekari. Preporučuje se duga dijeta, sa maksimalnim unosom 1000 kalorija dnevno, plus intermittent fasting protokol.

HRANA ZA DIJABETES

Hrana za dijabetes koja se nalazi na specijalnim jelovnicima za prevenciju dijabetesa, bogata je složenim ugljenim hidratima, vlaknima i zdravim masnoćama. Sledeće namirnice mogu da pomognu da se  spreči razvoj dijabetesa:

Jabuke sadrže mnoge vitamine i nutrijente koji deluju antidijabetski.

Bogate su biljnim pigmentom kvercetinom koji pomaže pankreasu da efikasnije luči insulin i sprečava rezistenciju na insulin.

Jabuka je bogata i antioksidansima i biljnim vlaknima koja prirodno  usporavaju varenje šećera.

Jogurt/kefir – Čaša jogurta svakog dana može da smanji rizik od dijabetesa  za 18%.

Grčki jogurt, bogat proteinima, nas čini sitim i sprečava nagle skokove šećera.

Treba koristiti kefir, jer je bogatiji probioticima od tzv. probiotskih jogurta.

Omega 3 masne kiseline, koje se nalaze u lososu i sardini mogu poboljšati osetljivost na insulin.

Zato treba pojesti barem jednu porciju nedeljno.

Zeleno lisnato povrće (kelj, blitva, špargla) niskokalorično je i bogato vlaknima i antioksidansima koji smanjuju upalu i mogu da uravnoteže nivo šećera u krvi.

Osobe koje  konzumiraju svakog dana šolju i po spanaća smanjuju rizik od razvoja dijabetesa  za 14%.

Mahunarke – vegetarijanci ili vegani manje rizikuju da dobiju dijabetes  u odnosu na osobe koje jedu meso.

Osnovni izvor proteina,  za njih su mahunarke (sočivo, pasulj) koje su niskokalorične, sadrže malo masti, imaju nizak glikemijski indeks i obilje biljnih vlakana, tako da se dugo vare, usled čega šećer u krvi ne raste brzo.

Čia semenke – bogate su proteinima i biljnim vlaknima, kao i omega 3 masnim kiselinama koje su zdrave za kardiovaskularni sistem.

Dobar su dodatak ishrani za one koji imaju problema sa nivoom šećera u krvi, što je povezano i sa većim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja.

Bobičavo voće – jagode, maline, kupine i borovnice su niskokalorične, sadrže malo šećera i imaju nizak glikemijski indeks, što pomaže održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi.

Jagode pomažu u aktiviranju proteina u organizmu koji smanjuje loš holesterol i krvne lipide, koji doprinose razvoju dijabetesa.

Kafa – neka istraživanja pokazuju da su osobe koje su pile više od šolje i po kafe dnevno tokom 10 godina imale 54% manje šanse da dobiju dijabetes u poređenju sa onima koji ne piju kafu.

Naravno, treba da  pijete crnu kafu bez šećera (ili zaslađenu nekim prirodnim niskoglikemičnim zaslađivačem kao što je stevija).

Crveno vino sadrži resveratrol, koji pomaže funkcije šećera u krvi regulišući insulin. Poznat je francuski paradoks da francuzi jedu najviše sira a imaju najmanje srčanih oboljenja. Ali vino nije idealna hrana za dijabetes jer je alkohol u vinu kaloričan i razlaže se kao šećer, pa vino izbegavajte.

Bundevino seme – posebna vlakna poznata kao lignani, kao i magnezijum, pomažu organizmu da efikasnije koristi insulin.

Bogat je i globulinom, proteinom koji pomaže da se snizi nivo šećera u krvi.

Odličan je izvor proteina i vlakana, tako da se sporo vare i daju osećaj sitosti, što sve doprinosi održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi.

Integralne žitarice – osobe koje konzumiraju 3 do 5 porcija integralnih žitarica dnevno (ovsena kaša, integralni hleb) imaju 26% manji rizik da dobiju dijabetes. Ako ste pak dobili dijabetes, možda nećete moći da jedete mnogo žitarica jer one podižu insulin u krvi. Žitarice nisu idealan hrana za dijabetes ali postoje izuzeci.

Posebno su preporučljivi integralni Basmati pirinač, koji ima relativno nizak glikemijski indeks a bogat je vlaknima i magnezijumom, i integralni ražani hleb, zato što raž sadrži supstance koje pomažu regulaciji nivoa šećera u krvi.

Redovno konzumiranje ražanog hleba i proizvoda od ražanog brašna, mogu uticati na bolji insulinski odgovor, odnosno utiču na sporiju resorpciju glukoze u gastrointestinalnom traktu.

Sirće sadrži sirćetnu kiselinu koja može da snizi nivo šećera u krvi i nivo insulina nakon obroka koji se sastoji od ugljenih hidrata.

Ona to postiže usporavajući aktivnost enzima u crevima koji razlažu šećere, tako da oni sporije i mnogo postupnije dospevaju u krv.

Bolje je domaće jabukovo sirće od divlje jabuke, zato što je ono bogato i kalijumom i nekim drugim materijama korisnim za oganizam.

Cimet snižava nivo glukoze u krvi, nivo triglicerida i lošeg holesterola, a istovremeno poboljšava osetljivost na insulin.

Milan Popović

Izvor: Priroda na Dar