DECA SU FANTAZIJA SAMA PO SEBI
Kada se o dečijem sazrevanju i rastu progovori kristališe se još mnogo neverovatnih činjenica, smešnih i čudnih u isto vreme. Ovaj tekst predstaviće poneku zanimljivost vezanu za sazrevanje vašeg klinca, koji iz dana u dan raste i menja se, da samo jednog dana trepnete i kažete: „Bože, kad ovo dete poraste ovoliko!“
Zanimljivo je da dok vi ne obraćate pažnju, deca spoznaju svet pa postaju i mudriji, osim što su viši i teži.
Deca grade svoje mišljenje i stavove na osnovu informacija koje imaju oko sebe, pa u tome mogu da im pomognu i vaspitači, drugari, ali i vrtići i njihovo osoblje. Privatni vrtići često su dobra odmena roditeljstva u satima dok roditelji rade, ali to nikako nije zamena za roditeljstvo, ljubav i potpuno vaspitanje.
Da li ste znali?
Kada se dete rodi u svom telu ima oko 300 kostiju. Dečji rast često nije samo rast već i okoštavanje i spajanje kostiju. Zbog toga se, nakon nekoliko godina, broj kostiju u dečjem telu smanjuje. Ne, dete tom prilikom ne gubi kosti već pojedine koske postaju jedna, pa se od početnih 300 taj broj u zreloj dobi smanji na 206.
Genetika ili navike
Zanimljivo je da čak i uprkos genetskoj predodređenosti da dete bude krupno, visoko ili gojazno, neke navike mogu i da utiču na rast i razvoj. Naime, nepravilna ishrana može uzrokovati da se predodređena za visinu, deca ipak nađu u prosečnim vrednostima visine. Takođe, pojedina deca mogu porasti više nego što im genetika zacrta, ukoliko se bave vrstom fizičke aktivnosti koja može uticati na rast.
Razgovor sa bebom
Koliko god zvučalo smešno i pomalo neprirodno, sa bebama treba razgovarati. Bebi razgovor ili pojednostavljeni govor je zapravo izuzetno koristan za bebe. Naime, nauka je otkrila da beba razvija govor i na osnovu facijalnih ekspresija roditelja. Deca na taj način usvajaju i ritam na koji se govori, ali i razvijaju osećaj za jezik koji je istančan.
Mudriji su nego što mislite
Zanimljivo je da deca uglavnom imaju mnogo više informacija nego što mislite. Oni u proseku mogu razumeti i do 100 reči, a oko 18-og meseca njihov rečnik iznenada „eksplodira“. To znači da deca veoma rano uče osnovne reči, pa kad krenu da ih izgovaraju, zapravo pokažu da ih dugo znaju ali da aparat nije radio na vreme.
Muzika je praznik za mozak i dušu
Ritam i melodija se razvijaju kod dece još u prenatalnoj fazi. Deca upijaju zvuke iz spoljnjeg sveta pa nimalo ne čudi to što već sa nekoliko meseci imaju osećaj za ritam. Ritam je urođena osobina a taktovi koji pulsiraju slično otkucajima srca, najviše prijaju deci. Zbog toga su lagani ritmovi i muzika koja ne opterećuje decu veoma često preporučljivi u njihovom ranom razvoju. Muzika dobro utiče na razvoj socijalne prilagodljivosti i emocionalne inteligencije. Nemojte da vas ubeđuju kako muzika može biti štetna po dete jer je istina sasvim suprotna. Deca i muzika treba da budu najbolji drugari. Jer muzika nije samo sloj zvučanja, već vrlo često kreira ukus i stavove dece.