KOLEKTIVNA I LIČNA
Zar nismo, kaže čuveni psihijatar, svi mi nosioci istorije čovečanstva? Zašto je toliko teško poverovati da svako od nas ima dve duše, pita se Karl Gustav Jung.
Ja tvrdim da se čovek rađa već opremljen sa visoko diferenciranim i potpuno razvijenim mozgom, mnogobrojnim atributima koji često stvaraju antagonizam.
Većina ljudi još uvijek vjeruje da su sve njihove svakodnevne reakcije psihe određene uticajem okoline na njih. Malo ljudi zna nešto o duši roda, a još manje veruje u nju.
Ali zar nismo svi mi nosioci istorije čovečanstva? Zašto je toliko teško poverovati da svako od nas ima dve duše?
Kolektivna i lična duša
Kada čovek ima pedeset godina, samo jedan deo njegovog bića ima istoriju od pola veka. Drugi deo, koji takođe živi u njegovoj psihi, može imati istoriju od nekoliko miliona godina. Svako novorođeno dete je došlo na ovaj svet, sa potpuno formiranim mozgom. Iako u ranim fazama njegovog života razum još ne dobija potpunu vlast nad telom i svojim ispoljavanjem u spoljašnjem svetu, on očigledno ima potencijal da to učini. Takve mentalne strukture vrše svoj uticaj i tokom celog života determinišu mišljenje čoveka.
Novorođenče ne počinje da razvija svoj mozak od prvog dana svoga rođenja. Njegov um, već gotova struktura, rezultat je bezbrojnih života koji su bili ranije i daleko od toga da je lišen sadržaja. Malo je verovatno da ćemo ikada moći proniknuti u daleku prošlost, koja doseže do kolektivno nesvesnog čoveka.
Nema sumnje da se lična psiha čoveka razvija samo u toku njegovog života, a da su životna sredina i obrazovanje ključni faktori u tom procesu. Ovi uticaji stupaju na snagu od prvog dana detetovog života. U principu, osetljivost mozga malog deteta, po pravilu se potcenjuje, ali psiholog terapeut ima često suprotne dokaze.
U radu sa neurotičarima u identifikovanju mentalnih poremećaja često isplivava iskustvo koje može da datira od najranijeg djetinjstva. Često se dešava da iskustvo koje dete imalo još u kolevci ima značajan uticaj na ceo njegov život.
Dve duše stvaraju često kontradikcije u ljudskom mišljenju i osećanju. Često se kolektivna i lična duša čak nalaze i u direktnoj opoziciji. Postoje stotine primera u radu bilo kojeg psihologa koji pokazuju da dve duše žive u svakom čoveku. Na primer, u realizaciji mašte – ja to zovem majkom čovečjeg razuma, mnogi od mojih pacijenata crtali su slike, i pričali snove koji su oslikavali neobičnu sličnost, određenu zakonomernost, kao i svojevrsne paralele sa slikama indijskih i kineskih hramova. A kako su ovi ljudi mogli dobiti znanje o drevnoj kulturi hramova na Dalekom istoku? Ja sam lečio pacijente koji su imali vizije događaja koji su se desile pre nekoliko stotina godina.
Sve ovo može doći samo iz kolektivno nesvesnog, bezlične duše koja je već zaključana u mozgu novorođenčeta. Savremeni čovek je samo poslednji zreo plod na drvetu ljudske rase. Niko od nas ne zna šta stvarno znamo.