SUSRET SA PREPODOBNIM STARCEM
Uvek sam mislio da otac Gavrilo ima neko duhovno obrazovanje, jer je bio tako mudar. No on nije završio ni pet razreda, pa kako je mogao toliko da zna!?
Na sebi sam iskusio prozorljivost oca Gavrila.
Jednoga jutra dobio sam neko gušenje i bolove u predelu srca. Kada je bol prošao, krenuo sam kod starca. Pogledao me je i rekao:
„Svi se vi bojite smrti! Smrt – to je ništa, to je samo magnovenje, prelazak u večni život. Čovek ne uspe ni da zatvori oči, a već mu se otvaraju duhovne oči i vidi svoje telo i misli – zašto bih i bio u telu, tako je dobro bez njega!“
Odgovorio sam mu:
„Video sam toliko smrti u svom životu, da uopšte nemam strah od toga“.
Nasmejao se i rekao mi:
„A znaš li da si jednom nogom već tamo?“
Zadrhtao sam:
„Vi ste nešto primetili?“
„Eto vidiš“, nasmešio se starac, „ti si se uplašio. Čovek, koji učini dobro, tim je za korak bliži Gospodu, a onaj koji čini zlo, ide korak unazad. Celog života mi se penjemo i spuštamo. Živite na način koji bi vas uvek približavao Bogu“.
Uvek sam mislio da otac Gavrilo ima neko duhovno obrazovanje, bio je tako mudar. No on nije završio ni pet razreda – kako je mogao toliko da zna!?
Jednom je ležao i razgovarao sa nama i mi smo bili veoma srećni zbog toga što pričamo sa njim. Odjednom je zaćutao, ustao i podigao ruke prema ikoni Spasitelja i lice mu se promenilo. Činilo mi se da nije prisutan.
Upitao sam matušku šta se dešava sa njim, a ona mi je rekla da ćutim. Starac je tako stajao nekih petnaestak minuta, gledao u ikonu, a zatim se prekrstio i rekao:
„Gospod dolazi! Cela vasiona drhti pred Njim. Bliži se kraj ovog materijalnog sveta. Ljudi misle da su to priče za malu decu i da će ovaj svet trajati večno. Ne, uskoro će ovome doći kraj! I vi ćete biti svedoci toga!“
Pitali smo se šta li je to video starac, a on je nastavio:
„Najvažnije je ispunjavati Božije zapovesti. Volite jedni druge, volite bližnje! A ja ću vašu ljubav prineti Bogu“.