Mikrobiom i kako obnoviti crevnu floru za nedelju dana

OBNOVA MIKROBIOMA

Kako obnoviti crevnu floru za nedelju dana? Kako da se povrati ravnoteža crevne flore? Koje tri biljke koje mogu da poboljšaju mikrobiom?

Mikrobiom je skup mikroba koje žive sa čovekom i uključuje bakterije, gljivice i arhebakterije. Većina mikroba koji žive s čovekom nisu štetni mikroorganizmi, već pomažu u odvijanju procesa neophodnih za ljudsko zdravlje (varenje hrane, imuni sistem, zaštita od toksičnih bakterija.

Procenjuje se da u svakom pojedincu ima 100.000 miliona mikroorganizama, najviše bakterija, ali i virusa i gljivica, a najveći broj se nalazi u digestivnom traktu – to je crevna flora. Njihov zadatak je da pomažu pri varenju hrane, i da održavaju balans između „dobrih“ i „loših“ bakterija u crevnoj flori i time jačaju odbrambeni sistem.

U digestivnom traktu čoveka živi skoro 500 različitih vrsta bakterija. Sve one čine našu crevnu mikrofloru. Čak i u zdravim crevima postoje patogene bakterije. Ali, u zdravim crevima održava se ravnoteža između korisnih i štetnih bakterija i ona obično iznosi 80 do 85% korisnih prema 20 do 15% štetnih. Tek kada se taj odnos poremeti, bolest može da neometano napadne organizam.

To je zato što te prijateljske bakterije, osim što učestvuju u varenju hrane i čine ga dobrim, što je i samo po sebi od suštinske važnosti za dobro zdravlje, rade u sprezi sa celokupnim imunim sistemom u telu.

Procenjuje se da 60 do 80% našeg imunog sistema zavisi od prijateljskih ili probiotičkih bakterija!

Na nesreću, uobičajena ishrana na Zapadu i zvanični medicinski sistem orijentisan na lekove dovodi do poremećaja ravnoteže probiotskih i patogenih bakterija. Ta neravnoteža dovodi do preteranog razvoja bakterija u tankom crevu i crevna flora postaje izmenjena. Preteran rast patogenih bakterija u crevima može da se ispolji u obliku mnoštva poremećaja, od sindroma nadražljivih creva, pa do dijabetesa tip 2 i drugih bolesti, koje se obično leče lekovima, koji učine problem trajnim.

Takođe kod nekih osoba, dođe do promene u “dobrim” bakterijama, koje počinju proces fermentacije, prilikom kog se šećeri pretvaraju u kiseline, gasove i/ili alkohol.

– Loše usvajanja hranljivih materija je jedan suptilniji i često previđan izraz preteranog rasta bakterija. Što više jedete, to manje hranljivih materija se u tankom crevu apsorbuje iz hrane i ulazi iz krv. Nizak nivo energije, umor i gojaznost su očiglednim simptomi toga. Obično je reakcija da se posegne za namirnicama koje podižu energiju, kao što su ugljeni hidrati i kofein. To može da pogorša stanje i da na kraju dovede do bolesti koje ugrožavaju život.

– Takođe i uzimanje antibiotika može da poremeti crevnu floru. Antibiotici neselektivno uništavaju kako loše, tako i dobre, probiotske bakterije u našim crevima. To dovodi do narušavanja efekta barijere, slabljenja imuniteta i promene ravnoteže u digestivnom traktu. I vakcine mogu da budu destruktivne.

– Genetski modifikovana hrana nanosi ogromnu štetu genskoj DNK i RNK prijateljskih bakterija. Šećer, prerađeni ugljeni hidrati i trans-masti takođe dovode do preteranog rasta štetnih bakterija.

Kada se naruši crevna flora, organizmu treba pomoći.

Kako da obnovimo crevnu floru?

1. Prvi korak je da pređemo sa uobičajene ishrane na većinom sveže, organski gajene integralne namirnice bogate biljnim vlaknima. Na minimum treba svesti korišćenje prerađene hrane, čak i one koja se prodaje u prodavnicama zdrave hrane. Izbegavajte hidrogenizovane masti (najviše ih sadrže margarin i standardni pekarski proizvodi). Prestanite da pijete zašećerene i gazirane napitke. Jedite više svežeg voća, orašastih plodova i povrća, posebno zeleniša.

Ta promena će dovesti do toga da se crevna sredina promeni u blago baznu (pH 7.2 do 7.4) što nije pogodno za razvoj patogenih bakterija. Ishrana u razvijenim zemljama stvara kiselu unutrašnju sredinu koja pogoduje patogenim bakterijama. Istovremeno, treba redovno konzumirati probiotske suplemente, namirnice i napitke kako bi se pomoglo da se razvije više probiotskih bakterija.

Fermentisane namirnice i napici, kao što su kiseli kupus i kefir, pomažu na prirodan način rast probiotika. Kefir možete da napravite i sami.

Tri biljke pomažu da se obnovi crevna flora:

Najbolji probiotici su prirodni probiotici a ne kapsule probiotika. Da biste održali ravnotežu korisnih bakterija u odnosu na patogene i da crevna flora bude zdrava možete da koristite prirodna sredstva, biljke i začine, koje mogu da “razlikuju” i uklanjaju i uništavaju samo patogene bakterije. To pomaže da preostale, ili pomoću probiotičkih namirnica dodate, korisne bakterije rastu i učine sve što mogu da pomognu našem imunitetu i varenju.

1. Beli luk je izvrstan izbor. Nakon što pojedemo češanj belog luka, dolazi do niza metaboličkih zbivanja koja dovode do oslobađanja alicina u tankom crevu. Alicin ostavlja na miru korisne bakterije, dok patogene eliminiše. Dakle, treba jesti svež beli luk da bi se dobile dobrobiti od njega. Ukoliko vas beli luk baš i ne privlači, možete ga pojesti sa kašičicom prirodnog meda. Ajurvedski lekari u mnogim smesama koriste med kao prenosnik. Testovi su pokazali da svež beli luk deluje na patogene bakterije moćnije od penicilina i tetraciklina, a da ne uništava celokupnu crevnu floru.
2. Ulje nane se takođe koristi da eliminiše patogene bakterije a da ne naškodi korisnoj crevnoj flori. Ono uništava patogene bakterije, uključujući E. coli. U medicini je poznato da ulje nane pomaže crevnu peristaltiku i ublažava sindrom nadražljivih creva.
3. Ulje origana: Bitan je njegov sastojak po imenu karvakrol. Ono je moćno antibakterijsko sredstvo koje ostavlja na miru korisne bakterije.
4. Aktivni ugalj takođe može da pomogne u smanjenju količine gasova i uspostavljanju ravnoteže crevne flore. Ipak, njega treba koristiti samo povremeno.
5. Drugi korak je uzimanje dodatnih probiotskih bakterija kako bi se odnos u crevima vratio u normalu.

Lekari kažu da nije loše uzimati probiotike kako bi se pomoglo razvijanje dobrih bakterija i popravila crevna flora. Ukoliko ih unesemo u odgovarajućem broju one će neutralisati efekte patogenih sojeva u crevima i omogućiti ponovno uspostavljanje zaštitne barijere.

Probiotici imaju pozitivan efekat kod brojnih bolesti, stomačnih tegoba, akutnih i antibioticima izazvanih dijareja, sindroma iritabilnog creva, jačanja imuniteta, spečavanja pojava alergija.

Prilikom odabira probiotskih preparata treba imati na umu da efikasnost zavisi od probiotskih sojeva koji se u njima nalaze.

Prva linija odbrane je probiotska gljivica S. boulardii koja deluje u lumenu creva i ima fantastičnu osobinu da za svoju površinu vezuje patogene bakterije i njihove toksine i na taj način pospešuje njihovo izbacivanje iz organizma.

Drugu liniju odbrane predstavljaju probiotske bakterije – laktobacili i bifidobakterije. Oni su normalni stanovnici naše crevne flore koji vezivanjem za crevni epitel obnavljaju barijeru i sprečavaju prodor patogenih bakterija u organizam.

Ne zaboravite da dokle god postoji ravnoteža u našem digestivnom traktu i dokle god su loše bakterije  u manjini, naše zdravlje je stabilno i dobro čuvano.

Milan Popović