PESMA MI JE OGOLJENA
Pesma mi je ogoljena i više liči
na riblje kosti koje su bez mesa.
Reči nam nešto prenose, bez besa,
i govore svetu da na večnost liči!
Naravno, tu nema istine, već samo
nekih mrmljanja i onog da se sećamo.
Sve ide nekuda, možda u veliko Ništa
i među pepeo i gar sred nekog zgarišta.
A šta je to kada nemaš više snage
i gledaš iščezavanje stvari i ljudi?
Ipak nismo poput iscrpljene rage
da klipšemo gore po zimi i studi.
Eto, u meni je sada sve manje snage
i sve više sam u nestajanju kao nage
žene kad postaju obučene ili snegovi
kad se tope ili se u njima kriju bregovi.
Pesma mi je ogoljena i više nam liči
na suve riblje kosti koje su bez mesa.
Pa ona svoje reči prema svetu istresa
a ti nam, nežnosti, tad samo nešto viči.