KULT OPONAŠANJA
Da li smo i mi ušli u kargo kult? Da li je naše ponašanje racionalno ili samo napredujemo kroz imitaciju razvijenih društava?
Kargo kult je izvanredno podsećanje na pojavu nakon drugog svetskog rata kod primitivnih pacifičkih plemena koja su iskusila bogatstvo i impresivnu tehnologiju Amerikanaca u vreme dok su prenosili opremu i hranu preko Okeanije i Azije, a jedan deo tog ogromnog bogatstva ostajao je i među urođenicima, kao mrvice koje gladnima padaju sa trpeze bogatih.
Engleska reč „kargo“ (cargo) potiče iz transportne industrije i označava teret koji se u dobro upakovanom stanju prenosi na udaljeno mesto, iz komercijalnih, vojnih, turističkih, ili drugih razloga.
Kada je rat prestao, Amerikanci su se povukli, ali urođenici nisu razumeli zašto su ih moćni posetioci ostavili. U želji da vrate svoje polu-bogove, zaravnali su zemlju, napravili drvene kućerke da simuliraju kontrolne tornjeve i stavili na svoje glave ukrase nalik na slušalice, imitirajući osoblje zaposleno u avijaciji. Pomislili su da je to dobar način da se okolnosti izobilja ponovo privuku, ali Amerikance nije bilo moguće vratiti.
Govoreći modernim jezikom, ovi domoroci su želeli da privuku investitore stvaranjem povoljnog ambijenta, ali nisu imali ni znanja ni istorijske sreće da ostvare svoj naum. Zaravnavanje livada nije bilo u stanju da privuče investitore, ta radnja nije bila dovoljno privlačna. Njihov promašaj bio je fundamentalan, jer zaista ništa nisu mogli učiniti da izmene svoj položaj.
Rat je prošao, a ostrvska teritorija više nije bila deo važnog puta. Investitori su sada imali sasvim drugačiju orijentaciju. Doterivanje pacifičkog ostrvlja nije imalo šanse pred izmenjenim istorijskim tokom, pa ipak, ne treba kriviti domoroce za to što su se trudili da poprave svoj položaj.
Danas se kargo kultom nazivaju neuspešni projekti koji kroz površinsko podražavanje racionalnih i uspešnih, dobro zasnovanih projekata, pokušavaju da stvore privid stvarnih okolnosti koje treba da vode željenim racionalnim ostvarenjima.
Kargo kultovi tipični su za političke režime koji su izgrađeni na neveštom podražavanju uspešnih sistema, ali i za svet nauke koja uz bele mantile i epruvete zasenjuje pažnju običnog čoveka i lišava ga novca, pažnje i energije, ali mu ne daje ništa zauzvrat, ni izlečenje ni prosperitet.
Kargo kult je izvanredna metafora za slabe koji se dive moćnima i pritom izgledaju smešno kada ih imitiraju, jer ne razumeju stvarnu osnovu moći, niti im je dozvoljeno da uđu i učestvuju u tom svetu kojem teže.
Kratak pogled na priloženi film budi kod gledaoca osećanja ljubavi, neverice i sažaljenja. Svakako ga pogledajte čak i ako ne razumete jezik.
Da li smo i mi ušli u kargo kult?
Da li je naše ponašanje racionalno?
Da li zaista napredujemo kroz imitaciju razvijenih društava, ili smo samo deo nerazumnog i dragog kargo kulta u kome sve liči na razvijeni prototip, ali ga ne dostiže?
Da li je uzrok naših životnih neuspeha to što smo samo imitirali druge, umesto da smo shvatili pravila igre? Da li smo odgovorni za svoj neuspeh? Da li nas je neko mogao uvesti u igru i da li je to učinio? Zašto?
Domoroci nisu mogli da učine mnogo toga da poprave svoj položaj, iako su njihovi uzori iz vremena drugog svetskog rata, Amerikanci, zaista mogli potrpati neke od njih u avion, odvesti ih u ameriku i učiniti ih ravnopravnim gradanima u društvu polubogova.
Iskustvo nas uči da se prva generacija emigranata nikada ne uklopi u zemlju prelaska u dovoljnoj meri, a da već druga i treća generacija počinju da razmišljaju o svojim korenima i o povratku u zavičaj.
Najzad, obe strane sanjaju o idealu koji se nalazi na drugoj strani.