Saveti za spasenje: Tri pouke duhovnika o nadanju u spas

KAKO SE SPASITI ZA ŽIVOTA

Arhimandrit Arsenije (Papačok) bavio se time šta je sve važno da čovek poštuje kako bi se ponadao u sopstveni spas. Saveti za spasenje koje nudi rumunski monah jednostavni su i dati u vidu direktnih pouka kroz priče.

Evo, kazaću vam tri stvari koje treba da poštujete i da znate da ste ljudi koji se mogu nadati spasenju:

1. Da budete dobro ispoveđeni

Shvatate da je to Tajna koja nas spasava. Jer što budete vi razdrešili, i Ja razdrešujem! Tajna je utemeljena na Svetom Pismu, gotovo! I ti se gresi više ne spominju ni na Poslednjem sudu, ni na mitarstvima. Znači, gotovo je! Dobro ispoveđeni. Jer ako si dobro ispoveđen, počinješ da se istražuješ: psovao sam, mislio sam tako, učinio sam to. Počinješ da se rešetaš i da se izoštravaš, i da se presabiraš i da se razotkrivaš. Tako. Čak vas molim da zapišete grehe kad ste ih počinili, da ih ne biste zaboravili. Nije lako, jer ti satana izgubi olovku, nemaš hartiju pri sebi, i zaboraviš. Šta treba još da vam kažem? Nemojte ostaviti samo sveštenika da vas pita. On vas pita po određenom načinu ispitivanja. Ali ti znaš suptilnost svog greha ili drugo što. Dakle, budite ispoveđeni. Jer ako si dobro ispoveđen, ne možeš više grešiti i nadaš se svom spasenju. To je jedno.

2. Nastojte da budete pominjani na svetim Liturgijama

Jer se, mili moji, ona čestica s tvojim imenom stavlja u Svetu Krv. I ovako kaže sveštenik: «Omij, Gospode, Svetom Krvlju Tvojom grehe ovde pomenutih slugu Tvojih, molitvama Bogorodice i svih svetih Tvojih». I stavljaju se sve sa diskosa u putir sa Svetom Krvlju. I shvatate. Gde god da budeš, bio mrtav, bio živ, spasen si; pominje se i za mrtve i za žive. I šta te košta? Nastojte da budete pominjani na Liturgiji. Bilo da vas poznaje koji sveštenik, ili vas poznaje koji duhovnik, bilo da vi, braćo, dajete za pomen, ali da budete pominjani. To je sve. Liturgija nije ljudsko delanje, mili moji. Ni anđeosko. Ona je neposredno božanska! Jer ne možeš ti da pretvaraš tamo. On je Onaj Koji jeste! I ako bi bilo moguće da se otvore nebesa i čak krov Oltara, ne bi na nebu video više svetlosti i više poretka no što je u svetom Oltaru, a anđelima, jer je Hristos sa nama. Mi čak imamo jednu molitvu kada obavljamo Vhod: «I učini, Gospode, da sa našim vhodom bude vhod anđela koji s nama služe!» Dakle, sveštenik ima vlast. Jer oni su tamo: mnoštvo anđela! To je Hristos; šta, s tim se igraš?! Dakle, nastojte da budete pominjani na Liturgiji.

3. Tvorite milostinju

Dajte milostinju. O, kada biste znali!…I Vlahuca kaže: «milost je svekoliko Sveto Pismo!» To je nešto najveće moguće. Jer tada značiš da ljubiš. I, gle, znači vaspitanje. Čoveče, ako kaže: «Primićete sto puta onoliko», ne boj se da ćeš osiromašiti. Hoćeš li da se obogatiš? Daj! Ali šta, zar gledamo da se obogatimo? Boli me srce za ubogoga. Ne boli li te srce za njega, uopšte? Bio sam zatečen pred jednim prosjakom, koji je bio bez nogu, na ulici. I ovaj je očekivao da izvrnem džepove, bez šale. Ali ja nisam imao ništa. Desilo se da nemam ništa. Išao sam pešice, nisam imao novca ni za taksi. I rekao sa mu: «Brate, nemoj se ljutiti, nemam ništa, ali ti dajem toplu ruku!» – «O, oče, tako što mi niko nije dao!» I rekoh sebi: «Snašao sam se! Pobedio sam!» E, hoću da vam kažem: ne budite ravnodušni. I ne čekajte da ih sretnete. Tražite ih. Tražite ih, jer našavši njih, našao si sebe. Zapisao si se tamo, gore. Ne može te zaboraviti Spasitelj, ne može te zaboraviti kada tvoriš takvu milostinju. I otkidajte od sebe po svaku cenu. Sad, milostinja ne znači samo da vadiš iz torbe; imaš prijatelja koji pati, koji ne znam ti šta, koji je tužan: «Što si tužan? Što si tužan?» I tešiš ga. I ne ostavljaš ga uopšte. I znači da si učinio milostinju prema njemu. I daješ mu korisnu reč: «Ostavi, more, što je umro otac, ostavi, mili, jer zna Bog. Nemoj se iscrpljivati. Hajde da budemo spokojni, hajde da ga pominjemo, da mu pomognemo tamo (jer možemo da mu pomognemo, shodno svom življenju)». I pošto ste mi iskali korisno slovo, ispričaću vam pričicu. Neki učenik je bio ljut što ga njegov otac, koji je bio na samrtničkoj postelji, nije blagoslovio, da bi se i on spasao. Reči blagoslova koji behu primila sva ostala braća bile su ove: «Spašavaj se!» I rekli su ocu: «Gle, učeniku nisi rekao korisno slovo». – «Pozovite ga ovamo». I onda mu je otac rekao kao što vam i ja sada kazujem: «Spašavajte se! Spašavajte se!»

Arhimandrit Arsenije (Papačok)