JOŠ JEDAN OBILIĆ
Istnita priča o jednom događaju u vreme episkopa raško-prizrenskog Pavla, potonjeg Patrijarha SPC. Jedna Srpkinja s Kosova htela je da abortira zbog nemaštine, ali se predomislila u inat onome što je čula.
Teški ekonomski i životni uslovi naterali su Srpkinju iz Peći, majku dvoje dece, da se odluči da treće, tek začeto dete, abortira.
U čekaonici, obzirom da su vrata ordinacije bila odškrinuta, a ona odlično znala albanski jezik, čula je razgovor lekara i žene koja je bila na ginekološkoj stolici. Najpre je pitao koliko dece ima, a zatim zašto je došla, odgovorila je da ih ima već šestoro, i ovo, sedmo, želi da abortira.
– Jesi li ti poludela? Ovo ću ispričati hodži… Imaš da rodiš još jednog Skenderbega, mi stvaramo Veliku Albaniju! – vikao je ginekolog.
Žena je bez reči ustala sa stolice i napustila ordinaciju.
A onda je ušla Srpkinja. Doktor se obratio sestri da pripremi potrebne instrumente za abortus.
– Doktore,zašto i mene ne pitate koliko imam dece?
– To se mene ne tiče – hladno joj odgovori.
– A zašto mene ne pokušate ubediti da od abortusa odustanem?
– Došla si svojom voljom. Dakle, nemam ja sa tim ništa.
U tom trenutku, Bogu hvala, ženi se otvorile oči, i sa prkosom se obrati lekaru:
– E, nećeš ga ubiti!!! Ja ću roditi jednog Miloša Obilića da spasemo sveto srpsko Kosovo!!!
Sa tim rečima izađe iz ordinacije.
Za ovaj slučaj čuo je tadašnji episkop Pavle i zamoli da mu pronađu tu ženu i dovedu njemu.
– Rodi to dete, ja ću ga krstiti. Ako bude muško zvaće se Miloš.
Tako i bi…