DO LEPOG OSMEHA OD MALIH NOGU
Ortodoncija je specijalistička grana stomatologije koja se bavi ispravljanjem nepravilnog položaja zuba koji utiče kako na estetiku celog lica, ali i na higijenu i zdravlje zuba.
Bitno je znati da se ortodontska terapija primenjuje najćešće na ranijem uzrastu, u dečijem ili adolescentskom dobu zbog najdelotvornijeg i najbržeg učinka, međutim ne postoji starosna granica za ovu vrstu terapije.
Ortodonska terapija kod dece
Kada se govori o ortodonskoj terapiji koja se primenjuje kod dece, ne može se tačno odrediti koje godine su najbolje za korekciju, već to zavisi od problema odnosno nepravilnosti zuba koje dete ima. Zbog toga je važno da svako dete već u uzrastu od šeste do najkasnije sedme godine poseti svog zubara, zakaže pregled kako bi se odredilo da li postoji potreba za terapijom i kada je pravo vreme početi.
Sam pregled obuhvata analizu problema kao što su fotografisanje vilice, analizu snimaka, dogovor oko plana terapije, ukoliko se utvrdi da je potrebna.
Većina roditelja nije sigurna kada je pravo vreme da dete počne da nosi protezu. Brine ih i da li će na vreme prepoznati simptome i da li je savet koji im je stomatolog dao ispravan.
Krivi zubi, nepravilan zubni niz i zagrižaj nije samo estetski problem. Nepravilno raspoređeni zubi uzrokuju i zadržavanja hrane, a samim tim i veći stepen rizika od pojave karijesa ili drugih oboljenja u kasnijem životnom dobu. Važno je da se što ranije identifikuje ovaj problem kako bi se na vreme, kada je i lakše i delotvornije, počelo sa terapijom ispravljanja zuba.
U svakom slučaju, redovne posete stomatologu još u tom ranom uzrastu učiniće da se dete oslobodi, da ne doživljava odlazak kod stomatologa kao traumu i naravno samo tako će se na vreme dijagnostikovati svaki problem.
Mobilna proteza
Ukoliko je potrebna, ortodontska terapija se može odvijati u obliku terapije fiksnom protezom, terapije folijama i mobilnim aparatima. Mobilna proteza se najčešće primenjuje kod dece, jer je lakše ispraviti zube na ranijem urastu ovom metodom, dok se na starijem uzrastu primenjuje korišćenje fiksnih proteza.
Osnovna karakteristika mobilnih aparata jeste ta što se može stavljati i skidati po potrebi, dok se fiksne proteze ne skidaju, što čini da je njihovo dejstvo na vilicu neprekidno. Mogućnost skidanja mobilne proteze čini olakšavajuću okolnost prilikom održavanja higijene kako usne duplje tako i same proteze.
Takođe, kod većine dece mobilni aparat se prilagođava trenutnoj situaciji kod deteta. Većina dece nosi aparatić samo tokom noći, dok ukoliko je situacija kompleksnija može se nositi i par sati tokom dana.
Neophodno je nositi mobilni aparatić minimim osam sati dokom dana, i ukoliko aparatić poseduje šraf potrebno ga je okretati redovno kako bi se zubi pomerali. Ono što je bitno jeste da u toku nošenje mobine proteze se ne sme jesti i ne sme se baviti sportom. Ne preporučuje se ni da je dete nosi u školu, na treninge ili na druge aktivnosti kada se intenzivno kreće ili trči. Sa druge strane, ona ne utiče na pričanje, učenje, ne ometa san.
Terapija kod dece obično traje od šest meseci do dve godine, u odnosu na potrebe deteta, odnosno na početnu nepravilnost vilice. Kako bi se deci olakšala terapija, kako bi im bila prihvatljivija i zanimljivija postoji širok dijapazon boja i aplikacija koje se mogu utisnuti na protezu. Više o tome pogledajte na ovom linku.
Rezultati ove terapije su jako efkasni iz razloga što se mobilnom protezom mogu pomerati i korigovati i vilica i zubi. Uspeh ove terapije zavisi od samih pacijenata. Neophodno je slušati instrukcije stomatologa, stroga disciplina, redovno nošenje aparatića i poštovanje uputstava za upotrebu mobilnog aparata.
Aktivni i pasivni aparati
Postoje razlike i u samim mobilnim protezama. Postoje dve vrste: aktivni i pasivni aparat. Aktivni se pričvršćuju za zube pomoću žičanih kukica što omogućava njihovu stabilnost, dok pasivni odnosno funkcionalno ortodontski aparati svojim prisustvom u usnoj duplji izazivaju aktivaciju mišića i tako dolazi do promene. Aktivni aparati se prave odvojeno za gornju i donju vilicu, dok se pasivni aparati mogu izrađivati zajedno za obe vilice, ali i pojedinačno. Ono što je zajedničko za obe vrste mobilnih proteza jeste da je neophodno svakodnevno održavanje, redovno pranje i sušenje aparata.