DVADESET GODINA OD BITKE
Novi dokumentarno-igrani film Slađane Zarić „Ratne priče sa Košara“. Sve je počelo kada su snage UČK napale državnu granicu SR Jugoslavije iz pravca Albanije, priča autorka.
Kako je izgledala jedna od najsurovijih i najtežih bitaka u novijoj srpskoj istoriji – saznaćemo u novom dokumentarno-igranom filmu „Ratne priče sa Košara“. Ostvarenje Slađane Zarić, rađeno u produkciji RTS i Ministarstva odbrane biće emitovano na 20-godišnjicu početka bitke na Košarama 9. aprila na RTS 1 u 21 čas.
Sve je počelo kada su snage UČK napale državnu granicu Savezne Republike Jugoslavije iz pravca Albanije. Bitka je trajala 67 dana i završena je 14. juna kada se Vojska Jugoslavije nakon potpisanog Kumanovskog sporazuma povukla sa prostora Kosova i Metohije. Film je posvećen svima koji su dali život za slobodu i odbranu otadžbine, otkriva autorka i urednica dokumentarnih filmova u Informativnom programu RTS.
– Na Košarama je poginulo 108 vojnika Vojske Jugoslavije. Kroz dramatizaciju događaja, pokušala sam da što vernije dočaram teške i tragične trenutke u kojima su mladi momci, vojnici na služenju vojnog roka, starosti od 18 do 22 godine, branili granicu naše zemlje. Upravo hrabrost, posvećenost i požrtvovanost koje su ti vojnici, ti dečaci, tada pokazali je nešto što je mene motivisalo da snimim ovaj film – kaže autorka.
Smrt većine vojnika i oficira je, kroz sećanja njihovih saboraca, dramatizovana. Snimljeno je više od 70 sagovornika iz brojnih jedinica koje su učestvovale u bici.
– Na Košarama je smrt svakog trenutka bila prisutna. Ljudi ne znaju šta se tamo dešavalo. Rovovska bitka se danima vodila na 2.000 metara nadmorske visine, na delovima gde je i u maju bilo i po nekoliko metara snega. Ginulo se od minobacača, snajpera, od zabranjenih kasetnih bombi. Kažu da je na Košarama bilo najteže kada se ništa ne dešava, kada se čeka sledeći trenutak, novi napad, novo bombardovanje. Tamo je ginula mladost, prosečna starost poginulih vojnika i oficira je bila 25 godina – priča Zarićeva.
Film je sniman na lokacijama, koje po konfiguraciji terena liče na planinske vrhove Prokletija, odnosno Juničkih planina na kojima su smeštene Košare. Snimano je po snegu, magli, kiši na Kopaoniku, Staroj planini, Vlasini i na vojnom poligonu Pasuljanske livade.
– Na Košarama Vojska Jugoslavije nije branila samo državnu granicu, već je određivala i sam ishod ratnog sukoba. Da su snage UČK koje su napadale sa teritorije Albanije, uspele da probiju odbranu jugoslovenske vojske i da su se, što im je bio cilj, spojile sa UČK snagama u Metohiji, pitanje je kako bi se odvijala dalja hronologija rata na Kosovu 1999. godine i koja bi bila sudbina naše vojske i naroda – objašnjava Slađana.
Kada su shvatili da u rejonu Košara ne mogu da probiju liniju odbrane jugoslovenske vojske, UČK vojnici su sa NATO planerima započeli drugu kopnenu ofanzivu na Paštriku, objašnjava Zarićeva. Šta se tamo dešavalo, gledaćemo u dokumentarnom filmu „Ratne priče sa Paštrika“ koji će biti emitovan 26. maja kada se obeležava početak borbe na planini u blizini Prizrena.
Izvor: Novosti.rs