ČAROBNI ŠTAPIĆ ZA PODMLAĐIVANJE

Hirurška specijalnost koja se bavi rekonstrukcijom i restauracijom ljudskog tela i njegovih delova, u svrhu ulepšavanja ili ispravki nakon povreda, zove se plastična hirurgija.

 

Kada govorimo o ovakvoj vrsti hirurgije, možemo je podeliti na dve velike kategorije. Prva je rekonstruktivna hirurgija, dok je druga estetska.

Rekonstruktivna hirurgija ima za cilj da deo tela rekonstruiše i poboljša njegovo funkcionisanje, dok estetska ima svrhu ulepšavanja ili promene i poboljšavanja izgleda. Obe tehnike su široko rasprostranjene po celom svetu.

Pojam i etimologija

Plastična hirurgija u samoj svojoj osnovi ima izraz plastik u kontekstu „umetnosti modelovanja“. U engleskom jeziku ovaj termin pojavljuje se još na samom kraju XVI veka, a plastičnost podrazumeva svojstvo menjanja i oblikovanja.

Prvi tretmani plastičnog obnavljanja slomljenog nosa pojavijuju se još na Papirusu Edvina Smita, koji predstavlja transkripcija drevnog egipatskog medicinskog teksta. U pitanju je tekst koji je nastao još u drugom ili trećem milenijumu pre nove ere. Ovakve tehnike izvodile su se i u Indiji nekih osam vekova pre nove ere. Sve dok u savremenu medicinu nije ušla anestezija, velike operacije podrazumevale su  i veliku bol. Infekcije od hirurških intervencija su smanjene pronalaskom antibiotika.

Razvoj estetske hirurgije

Sir Harold Gilis je novozelandski otolaringolog koji je radio u Londonu, a razvio je modernu hirurgiju lica, kako bi pomogao vojnicima koji pate od povreda lica zadobijenih u Prvom svetskom ratu. Tokom Prvog svetskog rata radio je kao medicinski čuvar u medicinskom korpusu Kraljevske vojske. Nakon rada sa Hipolitom Morestinom, Francuzom koji se bavio presađivanjem kože. Na tim osnovama, došlo je do ozbiljnijih promena koje su u potpunosti promenile pristup u novom veku.

Vrste estetske i plastične hirurgije

Kada govorimo o plastičnoj hirurgiji, možemo je postaviti izuzetno široko i stoga i podeliti na veliki broj podgrupa. Najvažnija, među svim plastičnim hirurgijama, u poslednje vreme je dakako estetska hirurgija. Tu podrazumevamo i hirurgiju lica koja primenjuje kozmetičke principe. Estetska hirurgija dosta je zastupljena kao model u rešavanju akutnih opekotina i tretmana nakon opekotina.

Jedna od važnijih jeste i mikrohirurgija jer se ona bavi rekonstrukcijom nedostajućih tkiva i spajanjem rastavljenih sudova i nerava. Ona je veoma važna prilikom gubitka udova, i nakon nesreća. Za razliku od njih, estetska hirurgija može služiti i za uvećavanje određenih delova tela, a u poslednje vreme najaktuelnije su usne i grudi.

Eventualne promene ponašanja

Znajući da se danas javno mnjenje kreira pomoću medija, veoma je često da ljudi, zbog modela, glumaca ili onih koji su pretrpeli velike zahvate na polju estetike, stvore sami sebi komplekse. Naime, ljudi nakon određenih operacija postaju veoma osetljivi na bilo koju promenu na svom organizmu. Zbog toga se u psihologiji javljaju poremećaji koji podrazumevaju granična ponašanja. Zabrinutost od pojave neke anomalije na telu dovodi do promene ponašanja, pa ljudi umeju da postanu anskiozni, čak i depresivni. Snapchat ili Instagram filteri takođe su doveli do toga da postoji zabluda o ljudskom telu. Fotošop je u mnogome promenio virtuelnu stvarnost. Sve je to dovelo do podele na one koji su ekstremno protiv i potpuno za estetsku hirurgiju. Istina je, zapravo, negde između, pa se ne može tek tako suditi o estetskim zahvatima. Mi, naprotiv, možemo tvrditi da je u pitanju izuzetan doprinos civilizacji, prema kome se treba biti obazriv.