PRAKTIČNA I LEPA
Kartonska ambalaža veoma je česta i sa njom se susrećemo na svakom koraku i na najrazličitijim mestima.
Kartonske kutije su nam najčešće potrebne za pakovanje stvari koje želimo da prebacimo u podrum, tokom selidbe, ali i kako bismo transportovali kućne uređaje, čaše, escajg ili tanjire.
U njima se prodaju brojni proizvodi, a sastavni su deo gotovo svakog magacina. To je ono što nam prvo padne na um kada govorimo o kartonskoj ambalaži. Međutim, šta je ono što ne znamo o kartonskim kutijama, a može nam biti posve zanimljivo.
Poreklom iz Engleske
Sada već u davnu 1817. seže izum koji se zove kartonska kutija. Zahvaljujući Ser Malkolmu Tornhilu napravljena je prva kutija, koja je koristila naslagane i ispresovane papire. Kutije su, međutim, postale popularne kada je počela da ih koristi Kelog Kimpanija, koja je u njih pakovala žitarice.
Talasasti karton
Talasasti karton sa šupljinama i više slojeva je napravljen 1856. a koristio se u izradi šešira. Prva prava kutija kakvu poznajemo i danas patentirana je 1871. a u upotrebu je ušla tek 1895. To je još jednom pokazalo da se sprema vek inovacija koje će promeniti svet. Izgleda je ljudska mašta akumulirala, ali je kraj 19. veka napravio pravi istorijski bum.
Pecamo se na ambalažu
Istraživanja su pokazala da je kupcima nekog proizvoda ambalaža i te kako važna. Naime, ljudi se ponekad mnogo radije odlučuju za proizvod koji je bolje upakovan, čak i kada je reč o dva potpuno istovetna proizvoda. Ambalaža koja se reciklira često je bolja od one koja nije podložna reciklaži jer se uvek iznova može upotrebljavati. Kako je u pitanju potrošna roba koja se brzo odbacuje, reciklaža ambalaže je jedan od veoma pametnih koraka savremenog doba.
Zanimljivo je da običan papir ne štiti namirnice dugi period, pa je karton izuzetno kvalitetno rešenje. Karton se neretko upotrebljava za pakovanje mleka ili sokova, a upotrebu u prehrambenoj industriji našao je jer ne sadrži više od 3mg/kg arsena, kao ni olovo ni polihlorovan bifenil koji može napraviti probleme sa zdravljem.
Kako nastaje karton?
Karton se izrađuje uz pomoć celuloznih vlakana koja se izvlaće iz drveta, a da bi se napravio koriste se još i sulfati i sulfiti. Vlakna se pretvaraju u kašu i tretiraju hemijski , kako bi se ojačala. Na taj način nastaje papir, od kog se kasnije dobija karton. Karton je stari papir koji uz dodatak celuloze formira gustu masu. Dupleks karton je sastavljen iz više slojeva. Gramaža kartona se smanjuje u modernom dobu, a postupci su doveli do toga da neki kartoni teže svega 300 grama po metru kubnom. Kartoni se mogu još tretirati voskom i lepkom kako bi se postigla veća izdržljivost i otpornost na vodu. Vredi pomenuti da se karton koristi često za pakovanje i transport prekookenske robe. Takva roba, iako se stavlja u kontejnere, ipak mora biti zaštićena. Kutije se stoga tretiraju hemikalijama kako bi proizvodi mogli da izdrže duži put.
Na kraju, možemo zaključiti da je upotreba kartona i kartonske ambalaže postavljena na najširim mogućim osnovama. Upravo zbog toga konstatujemo da je karton materijal koji je i te kako „pogurao“ modele pakovanja i transporta, i zbog toga smo mu zahvalni.