POLA MILENIJUMA BEZ TVORCA MONA LIZE
Leonardo da Vinči je bio pravi čovek renesanse, univerzalni genije iz Toskane: umetnik i naučnik koji se uprkos svom poreklu iz nižih slojeva družio sa najmoćnijom ljudima svog vremena. Umro je pre tačno 500 godina.
Za Leonarda da Vinčija su umetnost i nauka bili tesno povezani. Zapravo, kada se bolje pogleda, za njega je sve sa svime bilo povezano. Bio je radoznao, želeo je da razume svet i spoznaje do kojih je došao kao naučnik često je koristio u umetnosti.
Kao dete je često sedeo na kućnom pragu i crtao oblake. Kao odrastao čovek je u tajnosti secirao mrtvace da bi naučio građu čoveka, mišića, zglobova, kako bi proučavao proporcije ljudskog tela.
Leonardo je rođen 15. aprila 1452. u Ančianu, jednom delu opštine Vinči u Toskani. Njegovi roditelji, beležnik i 16-godišnja služavka, nisu bili venčani. Zbog toga je Leonardo odrastao kod dede, gde je počeo i da crta. Kao šegrt kasnije je došao u radionicu poznatog vajara iz Firence Andree del Verokja, koji je često dobijao narudžbe od familije Mediči. Oni su bili trgovci i bankari, i stolećima su kontrolisali autonomnu Firencu zahvaljujući moći i novcu.
Zahvaljujući tim kontaktima, Leonardo je dobio pristup višim društvenim slojevima Firence i postao je član Lukasove gilde, udruženja umetnika iz Firence. Počeo je da slika portrete i madone. Neke od tih slika je držao godinama u svojoj radionici i stalno ih je nadopunjavao. Najpoznatija je svakako Mona Liza, koja se danas nalazi u Luvru, a koja je tada isto tako godinama putovala zajedno sa Leonardom.
Bez obzira da li sa sanjarskim pogledom ili samouverene – žene su bile čest motiv njegovih slika. Drugačije je bilo u realnom životu. Tu je Leonardo puno više pažnje posvećivao muškarcima. To je naravno bilo suprotno tadašnjim društvenim konvencijama. Ali Leonardo se na konvencije nije obazirao ni u slikarstvu: umesto da, kao što je bilo uobičajeno, žene portretiše u profilu, sa njegovih slika one direktno gledaju u posmatrača.
Spoznaja u ogledalu
Ali ne bismo prema Leonardu bili korektni kada bismo ga redukovali samo na njegove slike. Danas na svetu postoji samo desetak slika koje mu se sa sigurnošću mogu pripisati.
Sa druge strane on je ostavio daleko više anatomskih studija i skica, kao i tekstova koje je pisao tajnim rukopisom uz pomoć ogledala. Tu su i brojni nacrti koji nemaju nikakve veze sa umetnošću: planovi za izradu tenkova, aviona ili ronilačke opreme. On je konstruisao mostove i napravio nacrt za ceo jedan grad. Međutim, većina njegovih ideja nikada nije realizovana.
Firenca, Milano, Rim – glavni gradovi renesanse su bili i mesta gde je živeo i radio Leonardo da Vinči. Tamo je nalazio naručioce i mecene, družio se sa moćnim i bogatim familijama, između ostalih i sa Papom.
Onda ga je 1515. na svoj dvor pozvao francuski kralj Fransoa I, dobro ga je platio i dao mu sve slobode da se bavi svojim projektima. Jedan od zadataka je međutim bio i organizovanje velikih i bogato ukrašenih proslava na dvoru.
Ovaj univerzalni genije je umro 2. maja 1519. u Šatou los Luce – legenda kaže da je umro na rukama francuskog kralja.
Izvor: DW.com