AKO ME BUDE
Ako me i posle bude
možda ću vam ponešto i oprostiti
kao što se prašta umobolnima
i bivšim ljudima.
Možda ću vam ponešto i naplatiti —
poneki most, neku praznu fabriku,
srušeni relej ili TV stanicu.
Ali vam neću oprostiti
milion nezačetih duš
u plodnom trbuhu Srpkinja,
i nedočitane lekcije prvaka,
i neodržane časove mojih kćeri
i njihovo prevremeno starenje,
i nasilno odrastanje
golobradih mladića
i one hiljade prestravljenih
upitnika u dečjim očima.
SJAJ MISLI
Moje su istine prošle,
nečije će tek sutra…
Svemu što promišljaš,
glasovi su tek gosti,
ali dok biraš trenutak
i odmeriš se, iznutra,
već ti promaknu zbori
dostojni mislenosti!
Pra-reč suštine
negde zaostane –
uvek se čini – misao
je nedorečena:
doživljaju i osećanju
reč ne pristane,
kao vencu latica,
s uma odvojena.
Takva latica
pesnika stisla!
Sve strasno radi
na pogon smisla,
propinje se i hvata
sjaj misli!
A sjaj je neuhvatan…