MUDROST STAROG PROFESORA
Zanimljiva priča koja tera na razmišljanje. Šoljica čaja koju je iskusni profesor poslužio svojim bivšim studentima i opažao njihove reakcije.
Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta.
Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku.
Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem, misleći kako da im pomogne.
– Čini mi se da vam treba šoljica dobrog čaja – rekao je i na trenutak se povukao u kuhinju.
Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušio čaj i sa celim asortimanom šoljica. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih…
Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane…
Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio i rekao:
– Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale nedirnute ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa.
A, ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari bio potreban dobar čaj, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A, onda ste nastavili merkajući tuđe šoljice.
Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je čaj poput života. A posao, novac i položaj u društvu… To je sve poput šoljice.
Šoljica ne definiše niti menja kvalitet života koji živimo. Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje u čaju, u onome što je u šoljici.
Pijete čaj, a ne šoljicu.
Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno, govore ljubazno, vole velikodušno…