NIJE SVIM ZUBIMA MESTO U USTIMA
Zubi su tu da bismo mogli da žvaćemo, bez njih se sistem za varenje gotovo kvari, a beli i zdravi zubi imaju i estetsku vrednost. Zato brinite o svojim zubima!
Međutim, dešava se da od njih, ukoliko o njima ne brinemo, zadobijemo više problema nego koristi. To je razume se posledica bolesti, zanemarene opšte i oralne higijene, predavanje porocima i lošim navikama.
Danas, u XXI veku imamo tu sreću da je stomatologija poprilično napredovala, pa kada govorimo o stomatološkim ordinacijama, govorimo o palatama koje danas mogu da nam apsolutno pomognu u sanaciji štete koja je proizvedena zbog naše (ne)odgovornosti. Stomatolozi danas uspevaju da sačuvaju i najlošije zube, a onda kada je to nemoguće, pribegavaju korekcijama poput ugradnje veštačkih mostova, nadogradnji, faseta.
Međutim, šta mi danas uopšte znamo o zubima? Zubi su definitivno veoma inspirativni i kada govorimo o savremenom kontekstu i kada uključimo maštarije, ali i kada je po sredi priča o istoriji.
Zdravi zubi – zdrav duh
Briga o zubimaa je veoma važno radi postizanja potpune harmonije u organizmu, a bolesni zubi mogu uzrokovati brojne druge bolesti. Učestalost unošenja šećera može napraviti ozbiljne probleme u usnoj duplji. Ugljeni hidrati se pretvaraju u kiseline, a te kiseline, najčešće tokom noći, razaraju zubnu gleđ. Konzumiranje hrane je definitivno problematično onda kada se hrana unosi nakon pranja zuba, pa o tome treba voditi računa. Ako znamo da loša briga o zubima može uzrokovati bolesti grla, sistema za varenja, ali dovesti i do infarkta miokarda, upale sinusa, pa pokrenuti i procese na mozgu, definitivno treba povesti računa o tome šta to gajimo u ustima.
Zubi za duboki džep
Verovatno ste se mnogo puta zapitali koji su to zubi najskuplji i ko bi to mogao da ima u ustima. I verovali ili ne, najskuplji zub je zub koji je u svojoj vilici imao Isak Njutn. Zanimljivo je da se ljudi tek posthumno veličaju, ali ići dotle da jedan zub bude prodat za čak 35.700 današnjih ili 3.663 nekadašnjih dolara, poprilično je sumanuto. Ovaj zub prodat je 1816. a zub je postavljen u prsten. Makar tako kaže Ginisova knjiga rekorda.
Malo zanimljivija statistika
Koliko god čudno zvučalo da statistika može biti zanimljiva, ova statistika to zaista jeste. Iako je šarenolika i ne baš preterano bitna, pominjemo je da vas zabavimo. Naime, verovali ili ne u današnje vreme ljudi mnogo češće koriste plavu četkicu od crvene. Zbog čega je to tako niko živ ne zna, ali istraživanja to kazuju. Ako znamo da se žene prosečno nasmeju 62 puta na dan, a muškarci oko 7 puta manje, mogli bismo da zaključimo da muškarci ili imaju veće brige ili manje brinu o zubima. No, to su proizvoljni zaključci koje definitivno ne možemo da postavimo kao aksiome.
Možda niste znali, ali čovek osim prsta, ima i jedinstveni otisak jezika. Ipak to nije bio razlog da otiske ostavljamo u ličnoj karti. Prst je definitivno bolji i manje uvrnut način. Međutim, otisak jezika može se koristiti onda kada potrebno utvrditi neke pravilnosti i izvesti zaključke o autentifikaciji. Ove šarenolike informacije su neke od onih koje je čuveni Pustolov nazivao inforamcijama koje možda nisu korisne, ali sigurno ne mogu da škode.