KONTROLNI PREGLED
Sa uramljenih fotografija na zidovima motre me i analiziraju bivši lekari ove ustanove, nekadašnji doajeni psihijatrije. Izvor sam podsmeha, predmet prezira, meta prekora.
Kao lekar i pacijent, nas dvojica smo danas proveli dosta vremena u ordinaciji. Duže no pri uobičajenom kontrolnom pregledu.
Na žalost, i dalje tapkamo u mestu.
Napet sam; osećam rastuću nelagodnost. Čovek preko puta mene to svakako primećuje. Rekao sam sve što sam imao, otvorio dušu kao ni pred kim do sad, izvrnuo je naopačke, poput rukavice na postavu. Pustio sam na svetlost dana i poslednju avet, zatočenu u lagumima podsvesti.
Odelo mi je tesno, kao da sam obukao nešto tuđe, dva broja manje. Čini mi se da u prostoriji biva sve toplije. Pitam se da li do sagovornika dopire miris mog znoja? Čeznem za otvaranjem prozora, ali, kako on ne pokazuje da mu smeta temperatura, suzdržavam se od predloga.
Sa uramljenih fotografija na zidovima motre me i analiziraju bivši lekari ove ustanove, nekadašnji doajeni psihijatrije. Izvor sam podsmeha, predmet prezira, meta prekora. Ta nema porota svakako neće presuditi u moju korist.
Napolju je izvitoperena stvarnost, satkana od pretnji i zamki. Džungla iznikla na ruševinama nekad pitomog, skladno uređenog sveta. U ušima mi još odzvanjaju urlici mutiranih zveri, krici plena u strahu i agoniji. Umoran sam od probijanja kroz korov i puzavice, nervozan od ujeda parazita i krvopija.
Odavno se nisam osećao ovako bespomoćnim. Moj problem čini se nerešivim.
Drugog muškarca to kao da se ne dotiče. Opušteno je zavaljen u stolici, nadmoćan iza bedema od prekrštenih ruku i nogu. Lice mu je mirna, bezizražajna pučina. Pred njegovim hladnim, ispitivačkim pogledom nemam kud da pobegnem, niti šta mogu da prikrijem.
Ne vredi. Ne mogu više da podnesem njegovo ćutanje. kontrolni pregled
Kao odbačen oprugom, upućujem se ka vratima. Škripa šarki nalikuje cerekanju.
Pozivam medicinskog tehničara da, do sobe u kojoj je smešten, otprati mog pacijenta.