Kako se nasledjuje greh predaka – primer vekova

I GREH JE NASLEDJE

Vladika Nikolaj Velimirović objašnjava kako se nasledjuje greh predaka na primeru 18-og, 19-og i 20-og veka i učenja careva, papa i filosofa koji su odveli ljude u Svetske ratove

 

Sin nasleđuje dugove svoga oca i mora ih platiti. Ako ih on ne plati, platiće ih njegov sin ili unuk ili pra unuk. Tek dug se mora platiti zajmodavcu. Takvo je pravilo svuda po svetu u pogledu društvenosti.

Sin nasleđuje bolest svoga oca. Ako se ne izleči od te bolesti, onda će bolest preći na njegovog sina, ili unuka ili praunuka, do četvrtog kolena.

Ako li pak sin isplati sve dugove svoga oca, onda će njegovi potomci biti srećni. I ako sin izleči na sebi bolest svoga oca onda će potomci njegovi biti zdravi.

Aj, braćo moja, osamnaesti vek je otac devetnaestog veka, a devetnaesti vek je otac dvadesetog veka. Otac se bio veoma zadužio. Sin nije otplatio dugove svoga oca nego se još većma zadužio, i dug je pao na unuka. Otac je bio zaražen teškom bolešću, a sin nije iscelio gadnu bolest oca svoga na sebi, nego ju je još više pozledio, i bolest je otišla i udarila po unuku trostrukom jačinom.

Unuk to je dvadeseti vek u kome mi živimo.

Osamnaesti vek je značio bunt protiv crkve i sveštenstva rimskog pontifeksa.

Devetnaesti vek je značio bunt protiv Boga.

Dvadeseti vek znači savez sa đavolom.

Dugovi su porasli i bolest se pogoršala. A Gospod je rekao da posećuje grehe otaca čak do trećeg i četvrtog kolena. Ne vidite li kako je Gospod posetio unuke, zbog grehova dedova evropskih. Ne vidite li šibu na unucima zbog ne plaćenih dugova đedova?

Car antihrist predstavlja početak devetnaestog veka. Papa antihrist predstavlja sredinu devetnaestog veka. Evropski filosofi antihristi (iz ludnice) predstavljaju kraj devetnaestoga veka. Bonaparta, Pijus, Niče. Tri kobna imena, trojice najtežih bolesnika, nasleđene bolesti.

Jesu li oni pobedioci devetnaestog veka?

Ne, oni su najteži nosioci bolesti nasleđene iz osamnaestog veka. Najteži bolesnici. Cezar pontifeks i filosof… Ne u paganskom starom Rimu, nego u sred krštene Evrope! Ni su oni pobednici, nego najpobeđeniji.

Kad se Bonaparta nasmejao svetinjama u Kremlju, i kad se Pije proglasio nepogrešnim i kad je Niče javno objavio svoju službu Antihristu – tada je sunce pomrčalo na nebu. Ne jedno, nego da ih je bilo hiljadu, pomrčali bi od tuge i sramote. Jer, gle čuda što svet nije video: ateist car, ateist pontifeks i ateist filosof.

U vreme Neronovo, bar jedan od trojice nije bio ateist filosof.

Osamnaesti vek, vek je Pilatov: osudio je Hrista na smrt.

Devetnaesti vek, vek je Kajafin: raspeo je Hrista ponovo.

Dvadeseti vek, je vek Sinedriona sastavljenog od Juda krštenih i od Juda nekrštenih. Taj Sinedrion je proglasio, da je Hristos mrtav zanavek i da nije vaskrsao. Zašto se onda čudite, braćo, što su nastale nebivale šibe po evropskom čovečanstvu, šibe do krvi i do kostiju i do srži u kostima, od buna i revolucija i ratova?

Ko je onda pobedilac, ako ne Cezar i pontifeks i filosof odhristijanjene Evrope?

Pobedilac je ruski mužik i srpski seljak, po reči Hristovoj: koji je najmanji među vama onaj je veliki (Lk. 9, 48).

Ko je bio nepoznatiji, neznatniji i manji u devetnaestom veku, u veku velikoga Bonaparte i nepogrešivoga Pija i nepristupnoga Ničea, ko, ako ne ruski mužik palomščik „po svjatim mestam“ i srpski seljak ratnik protiv polumeseca i osloboditelj Balkana?

Đavolsko ratište? Đavolsko sveštenstvo i đavolska mudrost – to je car, papa i filosof devetnaestoga veka. Srpski seljak je predstavljao ono što je suprotno svemu tome: prvo krstonosno junaštvo, drugo mučeničko sveštenstvo i treće ribarsku apostolsku mudrost. Na njega se ponovo odnose one molitvene reči Gospoda i Spasa našeg Isusa: Hvalim te oče, Gospode neba i zemlje što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a objavio si prostima (Mat. 11, 25).

Šta je objavio Bog prostim seljacima? Objavio im je mušku hrabrost, nebesku svetost i božansku mudrost. Objavio im je ono što je suprotno zapadnom caru i papi filosofu, sasvim suprotno, kao dan noći.

Aj, braćo moja, držite se večnih pobedioca, a ne večno pobeđenih. Držimo se ribara i mučenika, a ne Iroda i Pilata i Kajafa – onda i sada – na vek veka. Amin.

Sveti Vladika Nikolaj – Kroz tamnički prozor