ZLATNI SAVETI SVETOG OCA
Sveti Jovan Zlatousti o magiji je govorio kao o demonskoj sili koja zavarava, a o proricanju kao načinu prevare ljudi usled pakosnog delovanja dovitljivog đavola.
Govori neprestano sledeće reči: ”Odričem te se, satano”. Ništa nema veću silu od ovih reči, ukoliko ih i na delu ostvarimo.
Čuj šta kaže Mojsej Judejima: Ako dođe među vas lažni prorok ili čovek koji gleda u snove i tumači ih i kaže vam da će vam dati neki znak ili da će neko čudo načiniti, pa makar i da ostvari to što vam je obećao, a potom vam veli “hajde da se poklonimo drugim bogovima”, koje ne znađahu naši oci – ne verujte rečima onoga proroka ili čoveka koji gleda snove. To znači sledeće: pojavi li se neki prorok i načini neki znak – vaskrsne mrtvog ili očisti gubavoga ili isceli bogalja – a posle čudodejstva pozove vas na zločašće, ne verujte ishodu čuda. To te Gospod tvoj iskušava da vidi ljubiš li Ga svim srcem svojim i svom dušom svojom.
Dakle, jasno je da demoni ne leče.
Međutim, po Božijem dopuštenju i to se neki put dogodi kako bi ti bio iskušan, ali ne zato što Bog to ne zna, no zato da se ti naučiš da ne ustupaš demonima, makar oni i lečili.
Ako se neki put dogodi da pogađači nešto i kažu, ne čudite se. Đavo je bestelesan i on je taj koji ove zlikovce naoružava, jer to ne biva bez njega. A ako im daje oružje, zna i gde je to što traže. Neće on odbiti sluge svoje. To i nije neobično.
A ako vidi da mu ne pridaješ značaja i da ga prezireš, odstupiće od tebe.
Tako i mi – ako priredimo neprijateljima ono što mislimo da će im prirediti žalost, a vidimo da se oni ne žaloste, odmah odstupamo. Tako postupa i đavo.
Zašto se ostvari ono što proreknu pogađači?
Reci mi: da li bi neki razbojnički vođa, koji u svojim rukama i vlasti ima carevog sina, koji mu je pribegao sa željom da se zajedno odmetnu, mogao da kaže caru da li mu je sin umro ili je živ?
Razume se da bi. A zašto?
Ne zato što providi budućnost, nego zato što je gospodar obojici i što je vlastan i da ubije i da spase dete koje ga je učinilo svojim gopodarom. Mogao bi i da ga ubije i da ga pusti da živi, kako već ushte, jer ovaj je pod njegovom vlašću.
A najviše ljudi u svetu predalo se u ruke đavolje.
Pitaš šta da činiš?
Imaš čovekoljubivoga Vladiku. Bilo bi ti zato bolje da ti prokuneš satanu, nego da on tebe preda svojim besovima pa da na delu vidiš kako izgleda njihova vlast. Tako ćeš opitno upoznati njihovo zlo.
Ali i sada bih mogao da na malom primeru pokažem koliko je ono.
Sretoše Hrista neki besoimani kada izađoše iz groba i zamoliše Ga da im dopusti da uđu u stado svinja. On im to dozvoli a oni istog časa baciše svinje sa litice u more. Tako vladaju demoni – a da nisu imali ikakvog posebnog razloga da tako postupe sa svinjama.
Među nama je nepomirljiva i besmrtna mržnja i vodi se ljuti rat. Ako, dakle, ni trena nisu podneli svinje sa kojim nemaju ništa, šta li bi tek radili sa nama koji smo im krvnici i stalno ih mučimo kada bi samo imali vlast?
Zato ih je Gospod i pustio da ulete u stado svinja da bi čovek na beslovesnim životinjama video koliko je njihovo zlo.
Gospod je zato dopustio da đavo postoji i da ima moć, da bi pokazao u punoti sjaj tvoga podviga i da bi tvoj podvig imao veću vrednost.
Tako, dakle, reci onome koji te upita zašto je Gospod dozvolio đavolu da zločini.
On trezvenima i pažljivima ne samo da ne može da naškodi, nego jedino može da koristi, ali ne zato što i on tako hoće, jer sam je lukav i zao, nego zahvaljujući mužestvu onih koji lukavstvo mudro okreću na svoju korist.
On se ni sa Jovom nije uhvatio u koštac zato da bi ga proslavio, nego da bi ga pobedio. Zato je lukav što su mu namera i želja lukave.
Ali on pravedniku ni u čemu nije naškodio, nego je, naprotiv, pravednik izvukao korist iz borbe sa njim, kako smo već pokazali. I tako je đavo pokazao svoje lukavstvo, a pravednik svoje mužestvo. A tome što mnoge, ipak, uspeva da pobedi – razlog je njihova slabost, a ne njegova snaga.
Obrati pažnju i na to kuda je Duh odveo Gospoda: ne u grad ili na trg, nego u pustinju. To je učinio zato što je hteo da privuče đavola ne samo postom nego i mestom – đavo napada onda, kada nas vidi same i prepuštene sebi samima.
Tako je i na početku života on napao ženu kada ju je našao samu i bez muža. Međutim, kada nas vidi sa drugima u društvu, on nema istu smelost i tada ne napada.
Zbog toga treba neprestano da živimo u zajednici kako ne bismo lako pali u ruke đavolove.
Zašto neprijatelj sada silovitije napada?
Zato što je i rat đavolov bespoštedniji što je veća nagrada čovekova. Ako, dakle, jednoga videvši u Raju nije istrpeo, reci mi – kako će podneti da gleda tolike na nebesima?
Ti jesi razgnevio zverinu, ali ne boj se. Dobio si veliku silu, mač zaoštreni. Probodi zmiju njime. Bog je zato i dopustio da se on razgnevi na tebe kako bi ti opitno saznao koliko si jak.
I upravo, kao što najbolji učitelj gimnastike, kada se uzme da podučava nekog zapuštenog i nemarnog vežbača, ne daje mu ni trena da dahne nego ga stalno podstiče da ulazi u okršaje kako bi mu na delu pokazao koliku mu snagu dade, tako učini i Hristos.
Jer On je zaista mogao da obesnaži našega neprijatelja, ali da bi ti spoznao silu Njegove milosti i veličanstvo duhovne sile koju si primio Krštenjem, On pušta neprijatelja da se ogleda sa tobom, dajući ti tako mnoge prilike da zaradiš vence.