ŽENA ILI HARMONIKA
Toma se gorko osmehnuo. Tu ženu su birali njegovi, ne on… Odmahnuo je rukom kao da se želeo otarasiti svega.
Toma je bio veoma naočit momak. Ali u seoskoj sredini to mu nije ništa značilo.
Jedan neuspeo brak je samo bio stepenik da nađe drugu životnu saputnicu pod pritiskom porodice i seoske sredine. Jedno razočarenje je zamenio drugim, jer mlada žena nije bila ono što je želeo niti žudeo. Prividan mir je jedva mogao zadržati. U tim naletima razočarenja uzimao bi harmoniku i svirao bi. Pesma je uzdisala sa njim i svu onu bol koju je osećao pretočio bi u setne melodije.
Uveče bi izlazio u centru sela samo da ne gleda u mladu ženu koja je u njemu mutila spokoj…
― Izgleda da ti više vremena provodiš sa nama nego sa ženom ― pao je komentar na njegov račun.
Toma se gorko osmehnuo. Tu ženu su birali njegovi, ne on… Odmahnuo je rukom kao da se želeo otarasiti svega. Sklonio je gustu tamnu kosu sa čela gledajući u zemlju.
― Puno puta sam se pitao, kada bi imao mogućnosti da biraš, šta bi izabrao harmoniku ili ženu? ― osmelio se oniži mlad čovek da ga otvoreno pita. Znao je priču, takođe je znao da se nije odvajao od harmonike preko čijih je dirki nežno prelazio kao da ih miluje. Zvuci bi dopirali i do najokorelijih srca.
Toma se nije dvoumio, spremno je odgovorio: ― Harmoniku…
Odgovor je bio jasan… Nije bio potreban dodatni komentar.