PARA BAILAR LA BAMBA…
Ričard Stiven Valencuela, poznat kao Riči Valens, bio je američki pevač, tekstopisac i gitarista. Stradao je u avionskoj nesreći sa nepunih 18 godina, a u letelici se našao spletom čudnih okolnosti.
Riči Valens je bio osnivač pravca Čikano rok, koji je karakterističan za latinoameričku muzičku kulturu i njen uticaj na rokenrol sa prostora SAD. Ričijeva karijera trajala je veoma kratko – samo osam meseci!
Međutim, za to vreme Valens je imao nekoliko hitova, od kojih je najpoznatiji „La Bamba“. Ovu pesmu koja je i danas sinonim za vrcavi letnji hit, Riči je adaptirao iz jedne meksičke narodne pesme. Ona je postala veliki svetski hit 1958. godine i ostala to do dana današnjeg.
Dan kad je muzika umrla
Uzlet mladog muzičara prekinut je u trenutku njegove astronomske popularnosti. Treći februar 1959. u istoriji američke pop kulture poznat je kao „dan kad je muzika umrla“. Valens je stradao u avionskoj nesreći u Ajovi, a tom prilikom u letelici nalazio se još jedan mladi muzičar Badi Holi (23), bubnjar Džej Pi Ričardson „Big Boper“ (29) i pilot Rodžer Piterson.
Riči Valens je rođen 1941. u Pakoimi, kvartu u oblasti San Fernando u Los Anđelesu. Njegovi roditelji imali su petoro dece, tri sina i dve ćerke. Riči je bio drugo dete po starosti.
Odrastao je slušajući tradicionalnu meksičku muziku u izvođenju marijačija, ali i instrumentale flamenko gitare, R&B i bluz bržeg tempa (jump blues). Riči je ispoljio interesovanje za pravljenje muzike od svoje pete godine. Otac ga je ohrabrivao da uči gitaru i trubu, a kasnije je i sam naučio da svira bubnjeve. Iako je Valens bio levoruk, toliko je želeo da nauči gitaru da je savladao sviranje ovog instrumenta desnom rukom.
U vreme kad je pohađao osnovnu školu, donosio bi gitaru u odeljenje, pa pevao i svirao pesme svojim drugarima koji su uživali u svirci i plesali. Kada je imao 16 godina, pozvan je da se pridruži lokalnom bendu „Silhouettes“ (Siluete). Počeo je kao gitarista, a kada je glavni vokal napustio grupu, preuzeo je tu poziciju. Oktobra 1957. debitovao je u filmu „Silhouettes“.
Iako samouk i veoma mlad, Riči Valens je bio vrhunski pevač i gitarista. Na svojim nastupima je često improvizovao svirku, pa u tekstove dodavao nove reči i ubacivao nove rifove u popularne pesme koje je svirao.
Impresivni talenat
Bob Kin, vlasnik male diskografske kuće Del-Fi Records u Holivudu, ispričao je maja 1958. priču učenicima srednje škole San Fernando o mladom izvođaču iz Pakoime po imenu Ričard Valencuela. Deca su izvođača poznavala kao „malog Ričarda iz San Fernanda“. Impresioniran njegovim talentom, Kin je otišao da vidi kako svira jedan subotnji matine u bioskopu u San Fernandu. Oduševljen ga je pozvao na audiciju u podrum svoje kuće gde je imao mali studio za snimanje.
Odmah nakon ove prve audicije, Kin mu je ponudio ugovor da snima za Del-Fi Records. Bilo je to 27. maja 1958. Tada je muzičar dobio ime Riči, jer je u to vreme bilo mnogo izvođača koji su se zvali Ričard. Slično tome, Kin je preporučio da prezime Valencuela skrati na Valens, prevashodno kako bi prevazišao ograničenje etničke grupe kojoj pripada.
Valens je odsvirao nekoliko demo pesama u Kinovom studiju, koje su posle tragedije objavljene kao izgubljene trake (The Lost Tapes). „Donna“ je bila jedna od tih numera (posvetio je devojci Doni Ludvig), dok je druga bila instrumental pod nazivom „Ritchie’s Blues“. „Donna“ je zajedno sa pesmom „La Bamba“ objavljena na singl ploči novembra 1958. koja je prodata u više od milion primeraka.
Do jeseni te godine Riči je morao da napusti srednju školu, jer je njegova karijera to zahtevala. Bob Kin je kao njegov izdavač ugovorio nastupe širom SAD i pojavljivanja na televizijskim programima.
Riči Valens se inače plašio letenja zbog jedne avio nesreće koja se desila 31. januara 1957. kada su dva aviona sudarila nad školskim igralištem i tom prilikom poginulo je nekoliko đaka, među kojima i nekolicina iz Ričijevog odeljenja. Tog dana Riči je sahranjivao svog dedu, ali je bio mnogo žalosniji zbog tragičnog gubitka svojih drugova.
Bacao novčić da izbegne avion
Ipak, strah od putovanja avionom pobedio je silom prilika, pošto mu je karijera bila na prvom mestu. Obilazio je u letelicama mnoga mesta u SAD, održavao koncerte, čak u novembru leteo na Havaje gde je nastupao sa Badijem Holijem i Polom Enkom.
Početkom 1959. godine Riči je otputovao na američki Srednji zapad gde je imao ugovorenu turneju pod nazivom „Winter Dance Party“ (Zimska plesna žurka). Pratili su ga mnogi muzičari, među kojima Badi Holi i Big Boper. Od mesta do mesta putovali su u autobusima, iako su vremenski uslovi za putovanje na ovaj način bili veoma teški. Jedan od muzičara iz ekipe morao je da bude hospitalizovan zbog jakih promrzlina na nogama, dok su Valens i Big Boper zakačili prehladu.
Olupina aviona u kom su stradali muzičari
Nakon nastupa 2. februara 1959. u mestu Klir Lejk u Ajovi, koji se završio oko ponoći, Valens, Holi i Big Boper poleteli su sa aerodroma Mejson Siti u malom avionu.
Riči se našao u avionu pukim spletom okolnosti, jer je pobedio u bacanju novčića sa Holijevim rezervnim gitaristom Tomijem Olsapom. Hollijev basista Vejlon Dženings dobrovoljno je odustao od mesta u avionu, pa se umesto njega u letelici našao Big Boper, kome je to odgovaralo jer je bio prehlađen.
Trećeg februara 1959. godine, 55 minuta posle ponoći, putnički avion „Beechcraft Bonanza“ krenuo je prema gradu Fargo u Severnoj Dakoti i srušio se samo nekoliko minuta nakon poletanja iz nepoznatih razloga. U sudaru su odmah nakon udara poginula sva tri muzičara i pilot Rodžer Piterson. Valens je pretrpeo teške povrede glave i grudnog koša od kojih je preminuo na licu mesta. Sa nepunih 18 godina on je bio najmlađi od putnika.
Iako je od ove tragedije prošlo više od šest decenija, Ričijev hit „La Bamba“ sluša se istim intenzitetom sve ove godine.
Autor: Goran Mitrović