PSIHOLOŠKA TEORIJA
Kada postoji neslaganje između verovanja i ponašanja, nešto se mora promeniti kako bi se smanjila ta razlika. Kada se iskusi kognitivna disonanca, osećamo neprijatnost i konfuziju.
Socijalni psiholog Leon Festinger bio je poznat po svojoj teoriji kognitivne disonance i teoriji socijalnog poređenja. Kognitivna disonanca je određena neslaganjem relevantnih kognitivnih elemenata, pri čemu nastaje osećanje psihološke neugodnosti.
Nivo te neugodnosti zavisi od veličine disonance između tih elemenata. Disonancu mogu prouzrokovati novi događaji ili nove informacije koje se ne slažu s već postojećim znanjima ili ponašanjima, ali i samo donošenje odluka kao i opažanje neočekivanih ishoda. Pritom disonanca može biti rezultat percipiranja logične nedoslednosti između ličnih verovanja i stavova, prethodnih iskustava kao i nedoslednosti između opšteg stava i njemu pripadajućeg specifičnog stava (Festinger, 1957).
Kada postoji neslaganje između verovanja i ponašanja, nešto se mora promeniti kako bi se smanjila disonanca. Kada iskusimo kognitivnu disonancu, osećamo neprijatnost, konfuziju.
Pušenje se često smatra najboljim primerom kognitivne disonance. Znamo da je pušenje štetno po zdravlje, dok istovremeno pušači nastavljaju da puše i žele biti zdravi. Jasno je odakle proizlazi disonanca u ovom slučaju. Na primer, pušač može da odustane od pušenja. Međutim, to je često teško za ljude jer se navike i ponašanja koja su duboko ukorenjena veoma teško menjaju.
Zamislite da radite posao koji ne volite. Osećate teskobu i nelagodu svakog jutra, i odbrojavate sate dok ne dođe kraj radnom vremenu. A ipak, idete svaki dan (potreban vam je novac). Živeti sa tom disonancom znači da ste prilično izloženi stresu svaki dan.
Ponekad, u pokušaju da se izbegne kognitivna disonanca, možemo da koristimo neproduktivna ponašanja. Festinger je smatrao da ljudi imaju tendenciju da racionalizuju svoje postupke kako bi ublažili kognitivnu disonancu.
Uobičajeni način da se smanji disonanca je povećanje privlačnosti odabrane alternative i smanjenje atraktivnosti odbačene alternative.
Razumevanje načina na koji prevazilazimo kognitivnu disonancu može nam pomoći da efektivno promenimo svoja uverenja i ponašanja.
Preispitivati sve i preispitivati uvek
Disonantnost nije nužno loša stvar. Svest o tome kada su vaša uverenja i ponašanja u konfliktu, mogu vam pomoći da analizirate i bolje razumete vaše vrednosti i ono za šta se zalažete. Prvi korak u prevazilaženju kognitivne disonance je preispitivanje sopstvenih vrednosti, motiva, želja i očekivanja.
(Ne)sigurnost, (ne)kretanje – promena uverenja i ponašanja
Ne možemo izbeći teškoće i izazove. Sve se menja. Ništa više nije sigurno. Ideja da možemo učiti iz naših grešaka; da možemo pretvoriti bol u znanje, ljutnju u praštanje, prepreke u uspeh i strah u ljubav, je vredna otkrivanja i rada na sebi.
Piše: Nataša Radosavljević, dipl. psiholog
