PROSLAVA PRAZNIKA, ALI KOG?
Šta slavite danas, braćo Srbi? Slavite li Dan Titove republike koja vas je zatirala, američki praznik potrošača ”Crni petak” (”Black Friday”), Krsnu Slavu Svetog Jevanđeliste Mateja ili obeležavate spomen na Vojina Popovića, zvanog ”vojvoda Vuk”, koji je na današnji dan 1916. godine slavno pao i otvorio kapiju srpske slobode na Kajmakčalanu?
Napiši šta slaviš Srbine i reći ćemo ti kakav si čovek!
Nadamo se da barem mlađa pokolenja, koja nisu rođena u Titoizmu shvataju da se svaka prevara žestoko plaća i da ništa nije ”besplatno”, već da sve to ”besplatno” neko u nekom trenutku mora da plati. Titoistička fatamorgana zasnovana na laži, američkim kreditima i neradu, trajala je 46 godina, i zato danas 29 godina nakon nje plaćamo danak. I još ćemo sve to plaćati ne samo parama, nego i izgubljenim narodom, nerođenom decom ili decom rođenom u inostranstvu, teritorijama itd.
Zato što se 40 godina nakon smrti Hrvata iz Kumrovca ne shvata da ste „lepo živeli“ od nezarađenih para, imali besplatno zdravtstvo i školstvo kojim su vam ispirali mozgove, zato što ste krali sapune, sijalice i alate po firmama, išli na bolovanje kada loše sanjate ili kad treba da se plasti seno, išli i u penziju sa 40 godina, zato što ste ustašama klicali, a Srbe pljuvali i baš vas je bilo briga za Jasenovac, Kosovo, Krajišnike novodizajnirane Muslimane, Makedonce, Crnogorce, zato što ste umesto sedmog januara slavili sedmog jula, zato što vam je današnji dan bio važniji od Vaskrsa, zato su vam deca u Nemačkoj, unuci ne znaju srpski, a svet je svetlosnu godinu ispred nas u svakom pogledu.
A šta se to dogodilo na današnji dan pre 76 godina, zbog čega nam se sve ovo dešava? Šta nam se to dogodilo na zločinačkom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu?
Mnogi ljudi danas ne uviđaju pogubnost i opšti antisrpski karakter odluka koje su tada donete, čije posledice i dan danas osećamo. To se pre svega odnosi na granice današnje Srbije i ostalih srpskih teritorija koje su tada određene, a danas su one međunarodne. Prilikom crtanja tih avnojevskih granica paralelno se primenjivalo čas istorijsko, a čas etničko pravo—uvek ono koje je na štetu Srba.
Tako je recimo 532 hiljada Albanaca, koji su 1948. činili tek 8.15% stanovnika te okrnjene avnojevske Srbije, dobilo etničku autonomiju i to na najsvetijem parčetu srpske teritorije i mestu gde se nalazi sedište SPC. Ne treba pominjati dekret o zabrani povratka srpskih izbeglica proteranih tokom rata sa Kosova i Metohije iz 6. marta 1945. i oduzimanje njihove i Crkvene imovine. U isto vreme se radilo na prihvatanju izbeglica iz Enver Hodžine Albanije koji su masovno prelazili granicu dok su ih komunističke vlasti naseljavali na teritoriju novouspostavljene SAP Kosovo i to na imanja proteranih Srba ili imanja otetih od SPC.
Iste te 1948. godine na teritoriji novoformirane SR Hrvatske je bilo 543 hiljada Srba, što je tada bilo 14.5% stanovništva i oni nikakvu autonomiju nisu dobili (iako su je Albanci na KiM sa 8.15% dobili), uprkos masovnom učešću u snagama NOVJ i otvorenom genocidu koji su preživeli.
Sa druge strane, procenat od 8% Albanaca u osakaćenoj SR Srbiji je bio identičan procentu Turaka u novostvorenoj SR Makedoniji, koji takođe nisu dobili nikakvu autonomiju. Samih Albanaca je u SR Makedoniji bilo čak 17%, pa opet, za razliku od onih u SR Srbiji ništa nisu dobili.
Takođe je od dela srpske etničke teritorije formirana nova republika SR Crna Gora, iako je njeno stanovništvo 1918. na najslobodnijim ikada održanim izborima glasalo direktno za prisajedinjenje Srbiji. Od južne Srbije, oslobođene 1912. stvara se i SR Makedonija čime započinje i projekat formiranja posebnih nacija od srpskog stanovništva na tom području.
Tvrdnja komunista kod stvaranja SR Crne Gore je bila, da je AVNOJ zapravo samo „obnova“ države koja je postojala ranije. Postojala je na primer i Dubrovačka republika i to duže od Crne Gore i ona, gle „čuda“, nikada nije formirana, već je utopljena u granice velike Hrvatske koje su dodeljene Hrvatima uprkos genocidu, masovnom učešću u Hitlerovom poretku i minimalnom učešću u NOVJ-u.
Stvorena je i zločinačka vojvođanska autonomija, koja nažalost postoji i danas, iako u celoj Evropi ne postoji ništa slično njoj. Ne treba zaboraviti i otimanje čitave Baranje i zapadnog Srema od SR Srbije i SAP Vojvodine i njihovo arbitrerno pripajanje velikoj SR Hrvatskoj bez ikakvog istorijskog ili etničkog osnova.
No vrhunac zla bio je u stvaranju SR Bosne i Hercegovine. Srba je na tom području, nakon genocida NDH i kampanje masovne kolonizacije u Vojvodinu bilo MILION I STO TRIDESET ŠEST HILjADA i činili su 44.29% stanovništva te republike, i kao takvi su predstavljali njenu relativnu većinu, no njima nije priznato nikakvo pravo na samoopredeljenje. Josipu Brozu i delegatima AVNOJ-a je bilo bitnije da zadovolje 788 hiljada etnički neopredeljenih Muslimana, koji su činili 30.73% stanovništva te republike. Ne treba podsećati da su i Muslimani u većini učestvovali u genocidu nad Srbima i masovno tokom rata sarađivali sa okupatorom, dok su sa druge strane, imali (uz tzv. Makedonce) najmanji procenat učešća i veoma skroman doprinos snagama NOVJ-a. Uprkos tome, prilikom stvaranja SR BiH, nije poštovana želja Srba iz BiH da ona bude pripojena Srbiji, makar kao autonomna pokrajina, i makar u onim delovima u kojima su većina, iako ih je bilo više nego Makedonaca u SR Makedoniji, kojih je tada bilo 789 hiljada.
I tako je prilikom crtanja granica avnojevske Srbije (u kojoj i danas živimo) preko 30% Srba ostavljeno van Srbije, i kao takvi predstavljamo jedinstven primer u Evropi (Mađara je ostalo 20% izvan Mađarske nakon Trianonskog sporazuma iz 1920. godine). To se nije dogodilo čak ni narodima čije su granice određene nakon poraza u svetskim ratovima i učešća u genocidima nakon kojih su bili kažnjavani gubitkom svojih teritorija.
Ne treba zaboraviti i da je na istom tom Drugom zasedanju AVNOJ-a 29. novembra 1943. bilo najmanje delegata koji su predstavljali SR Srbiju i srpski narod (iako je bilo bivših etničkih Srba koji su tamo bili u nekom drugom svojstvu). Ili da je jedan od delegata je bio i Sulejman Filipović, pukovnik Domobranstva Nezavisne Države Hrvatske, koji je Titovom partizanskom pokretu prišao samo mesec dana pre ovog događaja.
Takođe na Trećem zasedanju AVNOJ-a 29. novembra 1945. godine, održanom isto tako 29. novembra, Ustavotvorna skupština izabrana na najnedemokratskijim i nasiljem prožetim izborima je deklaracijom proglasila novu državu Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju (FNRJ), ukinula srpsku monarhiju i članove porodice Karađorđević proglasila za neprijatelje i lišila svih prava.
E pa Srbi, srećan vam AVNOJ i dan komunističke republike! I srećan ovaj praznik svima koji još uvek slave svoj nestanak i oplakuju Titovo vreme u kome se “bolje živelo”.
Preuzeto sa FB stranice Istorija Srba šta slavite šta slavite šta slavite šta slavite