ELITA MEĐU LEPŠIM POLOM
Drama „Dve žene i jedan rat” Jelene Kajgo bavi se životom dve izuzetne žene, koje se sreću u Beogradu neposredno po završetku Prvog svetskog rata.
Reč je o Mejbel Grujić koju su u Beogradu svi zvali Mabel, pa joj je to ime i u predstavi „Dve žene i jedan rat“. Ona je Amerikanka udata za srpskog diplomatu Slavka Grujića, dok je Jelena Lozanić udata za velikog srpskog dobrotvora, Amerikanca Džona Frotingama.
Kroz razgovor ove dve žene pratimo istorijske događaje u Srbiji i Americi pre i po završetku Prvog svetskog rata.
Predstava „Dve žene i jedan rat” po delu Jelene Kajgo, u režiji Aleka Conjića biće premijerno izvedena u subotu, 21. decembra u Domu Jevrema Grujića u Beogradu. Likove Mabel Grujić i Jelene Lozanić oživeće glumice Vjera Mujović i Marija Bergam.
– Radnja komada dešava se dan nakon venčanja kralja Aleksandra i kraljice Marije, dakle devetog juna 1922. godine, i to upravo u Domu Jevrema Grujića, što predstavi daje zanimljivu dozu autentičnosti, jer je Mabel Grujić živela baš u toj kući. Privukla me je tema koju sam obrađivala u komadu, a to je dobročinstvo, filantropija, i vrsta najčistijeg rodoljublja koja je bila odlika tih strašnih godina i događaja u vezi sa Prvim svetskim ratom, kaže Jelena Kajgo i dodaje:
– Bilo je veliko iskušenje ali i veliko zadovoljstvo oživeti likove Mabel Grujić, Jelene Lozanić, Mihajla Pupina, podsetiti se kakve su stvari radili u to vreme. Recimo, Pupin je u Americi založio celo svoje imanje da bi se obezbedio novac za proboj Solunskog fronta, lobirao je za pomoć Srbiji istrajno i neumoljivo.
Mabel Grujić je, priča Jelena Kajgo, bila pripadnica svetske elite, družila se sa Teodorom Ruzveltom, Vudroom Vilsonom, sa Romanovima, kraljevskom porodicom u Engleskoj, sa Dženi Čerčil, i mnogim drugim važnim ličnostima tog vremena. Ipak, i pored bogatstva i uticaja koji je imala, ona je veći deo života provela u Srbiji trudeći se na svaki način da pomogne. Osnovala je sa Pupinom u Njujorku Srpski komitet za pomoć, potom Srpski potporni fond u Londonu… Sa mužem Slavkom i srpskom vojskom preživela je egzodus i povlačenje preko Albanije, a onda posle rata prikupila sredstava za osnivanje Američke kuće za ratnu siročad u Crkvenici, potom i za osnivanje Univerzitetske biblioteke u Beogradu… Bila je neumorna i plemenita osoba.
Fascinantan je i lik Džona Frotingama, muža Jelene Lozanić, koji je diplomirao na Harvardu, i kao pripadnik jedne od najbogatijih i najuglednijih američkih porodica tog vremena donirao je Srbiji ogroman novac.
– U današnjem odnosu reč je o milionima dolara. Zatim, otvarao je bolnice i sirotišta u Đevđeliji, Vranju, Sremskoj Kamenici, potom u Nici, spasio je život nekoliko hiljada srpske dece. A Džon Frotingam nema ni ulicu ni spomenik u Beogradu. Retko ko je uopšte čuo za njega. Mislim da je to nedopustivo. Takve ljude zaista ne smemo zaboraviti. Sa druge strane, čini mi se da ovakve priče mogu biti inspiracija i korektiv nama koji živimo u današnjem trenutku, u vremenu egomanije, selfija, rijalitija, tabloida, društvenih mreža na kojima se širi zastrašujuće more mržnje, zlobe i zavisti – kaže naša sagovornica uz komentar:
– Mi dakle živimo u zatrovanoj sredini i fizički i duhovno, kao narod posrćemo i čini se da smo u stalnoj regresiji. Zato je važno da se kroz ovakve teme i ličnosti, iznova preispitujemo i orijentišemo. Jako volim taj period srpske istorije, sam kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka, pre nego što su počeli da se nižu ratovi, period kada se stvara istinska srpska politička, naučna i kulturna elita. Svakako je dragoceno osvrnuti se na to vreme, ali i na ljude koji su ga svojim duhom i dobrotom obeležili.
Izvor: Politika.rs