HEROJ S COKULOM
Majori Aleksandar Mišić i Ivan Fregl streljani su u Valjevu 18. decembra 1941. godine. Njih su Nemci osudili na smrt jer nisu hteli da odaju svog ratnog druga generala Dražu Mihailovića.
Kada je 6. aprila 1941. godine Kraljevinu Jugoslaviju napalo 44 nacifašističkih divizija sa svih strana (osim iz Grčke), mnogi oficiri, podoficiri i vojnici Jugoslovenske vojke nisu hteli da odustanu od otpora stranoj okupaciji.
Najstariji po činu među njima bio je đeneralštabni pukovnik Dragoljub ”Draža” Mihailović, koji je u noći između 10. i 11. maja 1941. godine došao u selo Struganik, u kuću vojvode Živojina Mišića. Tamo ga je dočekao njegov stari prijatelj, vojvodin sin, major Aleksandar Mišić.
Draža mu je odmah nakon pozdrava rekao:
— ”Aleksandre, ti i ja ćemo podići Treći ustanak. Učinićemo sve da narodu olakšamo ovo robovanje i da se mi, stari Solunci, ne obrukamo.
— Borićemo se do kraja”.
Početkom decembra 1941, pošto su zauzeli Užice i uništili tzv. Sovjetsku Užičku Republiku, Nemci su otpočeli ”operaciju Mihailović”.
Bilo je rano jturo kada je jedan seljak dotrčao i oficirima rekao da se čuju nemački tenkovi. Hitro su Draža, njegov ordonans Nikola Vučković, majori Zaharije Ostojić, Aleksandar Mišić i rođeni Slovenac Ivan Fregl osedlali konje i odjahali do najbliže šume.
Nemci su tada počeli da kradu sve vrednosti iz kuće pokojnog vojvode, a nju spalili i uništili do temelja. Nažalost, u jednom trenutku spazili su srpske oficire u šumi. Draža je naredio da se ne puca. Neprijatelja je bilo previše, a samo 12 njegovih ljudi je imalo oružje.
Mišić je tada naredio Dražinom pratiocu, Lazaru Vukmirici, da pokrije Dražu i majora Ostojića lišćem i da oni nepomično leže na prekriveni zemljom i lišćem. Mišić se sa majorom Freglom izmakao malo dalje.
Kada su nemački vojnici stigli, jedan podoficir upitao je Mišića ko je on. Aleksandar Mišić je odgovorio na srpskom i nemačkom da je on Draža Mihailović.
Trebalo je vremena Nemcima da ustanove da imaju lažnog Dražu, a za to vreme je Mihailović uspeo da pobegne prema Ravnoj Gori.
Pošto i nakon višednevnog svirepog mučenja nisu hteli da odaju svog ratnog druga, dvojicu majora kraljeve vojske, Aleksandra Mišića i Slovenca Ivana Fregla, Nemci su odveli u Valjevo. Osudili su ih na smrt.
Supruga vojvode Mišića Luiza je bila čistokrvna Nemica i zbog toga su neprijatelji Aleksandru ponudili da mu poštede život.
— ”Pola vaše krvi je nemačko” — rekao mu je nemački oficir.
— ”Ta polovina je istekla na Kolubari” — odgovorio je sin vojvode Mišića.
Osuđeni oficiri imali su prava na poslednje želje. Mišiću je dozvoljeno da mu odvežu ruke i da odreši pertlu na levoj čizmi. Fregl je tražio da sam komanduje streljačkim vodom.
— ”Nišani” — junački je rekao Ivan Fregl. I kada su Nemci podigli puške, Mišićeva cokula je poletela ka njima.
— ”Pali” — bila je sledeća Freglova naredba.
Dva majora, dva velika prijatelja, dva velika junaka pala su jedan preko drugog.
Slava velikom i dostojnom sinu vojvode Mišića Aleksandru i velikom srpskom i slovenačkom junaku Ivanu Freglu!
Preuzeto sa FB stranice Istorija Srba