ŠTA SU ZELENA GRADNJA I EKO KLIMATIZACIJA?

Zelena gradnja je odgovor svetske stručne javnosti u oblasti građevinske industrije na izazove klimatskih promena. Nije potrebno govoriti da smo svedoci naglih klimatskih promena, topljenja lednika, sve češćih zemljotresa…

Čini se da je Majka Priroda rešila da se reši našeg bahaćenja prema njoj i pre polovine 21. veka. Pored redovnog pošumljavanja, odbrana reka od MHE, čišćenja zelenila i raznoraznih drugih ekoloških aktivnosti, sve više se uzima u obzir i životni prostor ljudi. Nakon skoro jednog stoleća ponovo se grade kuće od blata i slame, a u gradovima je aktuelna priča o zelenim zgradama.

Na prvi pogled, to su sve one zgrade koje podsećaju na postapokaliptične ilustracije i opasane su „lijanama“ oko sebe. Tako se 2024. godine u Londonu očekuje završetak „Sitikejp haus“ projekta, koji je inače deo nedavnog procvata arhitekture koja se zalaže za prekrivanje građevina zelenilom. U pitanju je jedanaestospratni hotel mešovite namene, sa fasadom prekrivenom zelenilom, koji bi po rečim, Šeparda Robsona trebalo da predstavlja najveći živi zid u Evropi. Pored ekonomičnosti, koja podrazumeva isplativost u periodu održavanja i niže troškove života, prirodno okruženje je važan faktor očuvanja prirodnih resursa i smanjenja emisije CO2. Iz firme pomenutog Robsona dodaju da se predviđa da će „Sitikejp haus“ godišnje „zarobiti“ više od osam tona ugljenika, da će proizvesti šest tona kiseonika i smanjiti lokalnu temperaturu za 3-5 C°. 

Svaka zgrada može biti zelena ako se primenjuju dobra stručna rešenja u procesu urbanog planiranja, savremena i kvalitetna tehničko-tehnološka rešenja i materijali koji smanjuju energetske potrebe zgrade i čine je energetski efikasnom. 

Ventilacija i klimatizacija

Namena zgrade utiče na celokupno energetsko rešenje. Bitnije stavke, kao i kod svake „obične“ moderne betonske zgrade, jesu klimatizacija i ventilacija.

Najjednostavnije objašnjeno, proces ventilacije u zgradama predstavlja zamenu unutrašnjeg prljavog vazduha spoljašnjim svežim vazduhom. Prosečan čovek u EU ili SAD provede 90% svog vremena unutar zgrade. Prema rezultatima istraživanja u prosečnom prostoru u zemljama članica EU unutrašnji vazduh je pet puta zagađeniji od spoljašnjeg. To nas sada dovodi do prve predrasude u vezi sa ventilacijom. Naš čovek će odmah posegnuti za prirodnom ventilacijom, tačnije rečeno za nekontrolisanim otvaranjem prozora. 

Sistemi za ventilaciju i klimatizaciju, zahvaljujući svojim mogućnostima i fleksibilnosti, postali su sastavni deo svakog novoizgrađenog objekta bez obzira na njegovu namenu, konstrukciju ili veličinu. Dva osnovna tipa ventilacije jesu: prirodna i mehanička (veštačka) ventilacija.  Još pre desetak godina Američko udruženje za grejanje, ventilaciju i hlađenje (ASHRAE) odlučilo sledeće. Prirodna ventilacija ne može sama da postigne željeni nivo kvaliteta vazduha u većini poslovnih i visokih stambenih objekata. Za potrebe stambenih objekata, koristi se ventilacioni sistem koji je namenjen razmeni unutrašnjeg vazduha i koji transportuje vazduh kroz sistem svojih kanala u prostor i izvan prostora. Ovde je često objedinjena ventilacija i klimatizacija. 

U savremenom građevinarstvu postoji opšta težnja za stvaranjem zgrada koja je zelena i koristi minimalnu količinu energije. Tako smo od klasične klimatizacije došli do eko klimatizacije. Za hlađenje se koristi voda, umesto klasičnih klima-uređaja, zarad uštede električne energije. Moguće je čak akumulirati sunčevu energiju kao izvor za odvlaživanje vazduha.

Jedino ostaje pitanje, kada će ovaj zelena gradnja zaživeti u punom sjaju. Kako u svetu tako i kod nas.