SRELA SAM ŠOPENHAUERA

Namignuh Arturu i digoh zdravicu kad me neko obuhvati oko struka. Trzam se, mudrog starca nije bilo. Kraj mene je stajao muž.

 

U dugoj zelenoj haljini, kose spletene u neobaveznu punđu, stajala sam sama i ispijala koktel, oko mene gomila sveta u dobrom raspoloženju. Proslava je jubileja poznate tvrtke.

Prilazi mi čovek obučen u crni frak. Njegova kosa je sasvim seda, štrči iznad ušiju poput dva grma.

― Zašto ste ovde? ― upita.

― Pokušavam da nađem izdavača za svoj roman.

― Obučeni ste drukčije od ostalih.

― Nisam htela da se izdvojim. Ovako se dobro osećam. A to mi je i te kako potrebno.

― Drukčija i nervozna, gleda me blago.

― Jesam. Ovo je važna noć.

― Koliko ih je važnih bilo do sada? ― pita ravnodušno.

Vidno uzbuđena, otpih još jedan gutljaj.

― Zašto mislite da Vas samo pozitivan ishod može spasiti?

― Kuća mi je pod hipotekom, suprug gubi posao ― kažem sasvim otvoreno.

― Mnogi su srećni bez igde ičega. U svakom dobru je klica zla. Važi i obratno. Čovek je stvoren da ima probleme, ali ne i da zbog njih pati. Pisac si, udalji se od sveta, radi ono što znaš. Piši. Tvoja haljina te već udaljila od ovog krda, a ti bi da mu se približiš.

― Trebam sponzora.

― Ispunjene želje, položaji do kojih ste se popeli, jesu li vas usrećili?

― Ponekad.

― Biće i sponzor, glavno je da idete u tom pravcu. Evo, muž vam ostaje bez posla. Razveselite ga, nek se ne oseća poniženim, nemoćnim, da samog sebe ne izgubi. Nemojte zvocati, preispitivati, preguraćete.

Namignuh Arturu i digoh zdravicu kad me neko obuhvati oko struka. Trzam se, mudrog starca nije bilo. Kraj mene je stajao muž. A njemu treba utisak da je njegovoj ženi dobro, da je u kući sve ostalo isto, njemu treba privid da bi opstao. Ja sam taj privid. To je moja trenutno najvažnija misija dok ne nađemo neko rešenje.