MAJSTOR I PESNIK BORA KRAJPUT

Borislav Jovanović – Bora Krajput je jedini u Koceljevačkom kraju koji kuje gvožđe i stvara pesme.

Svi bi hteli na visoke štikle, ali nema hleba bez motike, tako u stihu kaže kovač, ali i stolar, bravar, mehaničar, iz tamnavskog sela Svileuve. Ime mu je Borislav Jovanović, ali ga svi znaju kao Bora Krajput.

Uz rala i plugove, od dvanaeste kada je napisao prvu, Bora svakodnevno uz nakovanj i čekić kuje i stihove. Pesme su nove, a radionica i materijali stari. Od otpisanih šivaćih mašina do traktora iz okolnih sela, sve popravi i pokrene. Uz brojne zanate u rukama i ideja na pretek –od hidrofora, kola, veš mašine sklopio je i pesmu i svog kako kaže šegrta singericu.

„Ova je moja mašina stara, delovi su kupljeni na otpadu za 2.000 para, za nju nema ništa loše da se kaže ona meni kao kolega u radu pomaže“, kaže Borisav Jovanović.

Pomaže mu i sin Čeda. Nije nasledio pesnički talenat, ali je zato poput oca vešt u zanatu i inovacijama. Dve godine su kuću osvetljavali vetrenjačom, a zemlju i kanale kopali svojim rukotvorinama.

„Točkovi od kombajna, diferencijal od „mercedesa 123“, menjač od „tamića“, motor od traktora, ovo je od bankine od puta, krila su od mašine za veš, radio do pre godinu i po dana, 12 hektara zemlje izorali svake godine“, ispričao je Čedomir.

Nadimak Krajput Bora je nasledio od dede, jedini koji je u vreme Turaka imao kuću uz put. Stolarski posao naučio je od oca, kovački izučio, a sve ostalo sam je decenijama otkrivao.

Važna je volja i trud, rad i noću i danju. Bogatstvo mu je kaže u rukama, a u amanet će ostaviti prvu iskovanu potkovicu i klješta i više hiljada stihova. Pokušao je kaže da iskuje i laž, ali mu ne ide ni u poslu ni u pesmi.

„Radim zanat i od toga živim, to je meni život i vizija, u Svileuvu kod kovača stigla i televizija“, ističe Bora.

Izvor: RTS