SMRTONOSNA VARIOLA VERA
Danas je Variola vera istrebljena, ali se sojevi virusa čuvaju u dve laboratorije na svetu, u SAD i Rusiji, zbog čega predstavljaju najmoćnije biološko oružje na planeti.
Na fotografiji u sredini stoji Ibrahim Hoti iz jednog sela kod Orahovca u Metohiji, koji je iz Iraka, vraćajući se iz hodočašća u Meki i Medini, početkom 1972. godine doneo virus „Variola vera“ tj. „velike boginje“.
Hoti je bio tzv. nulti pacijent od koga se zaraza te 1972. proširila na druge ljude u zemlji.
Tek 14. marta iste godine je na institutu Torlak u Beogradu potvrđeno prisustvo virusa i do polovine marta 1972, Variola vera je zarazila više od 175 ljudi, pre svega u Metohiji, na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore.
Po povratku sa bliskog istoka Ibrahim Hoti je zarazio sedmoro svojih rođaka i još četvoro ljudi na pijaci, a pretpostavlja se da je virus počeo da se širi brzinom munje kada ga je dobio Latif Mumdžić (29), učitelj iz jednog sela kod Tutina, koji se zarazio tako što je s Hotijem bio u istom autobusu.
Mumdžić je zatim virus preneo na 38 ljudi, kada je pogrešno dijgnostikovan i verovalo se da je imao alergijsku reakciju na lek.
Posle njegove smrti, simptome variole je dobio i njegov brat kod koga je utvrđena prava dijagnoza.
Tada je nastao opšti haos u zemlji.
Smatra se da je ova epidemija predstavljala ujedno veliki uspeh i veliku mrlju sistema Titoizma.
Uspeh jer je, iako u haotičnom i bezglavom maniru, na kraju iskontrolisana situacija koja je mogla da se pretvori u potpunu katastrofu, a mrlja jer se dosta kasnilo sa merama o proglašenju epidemije nije bilo adekvatnih priprema za takvu situaciju, a o svemu je sistem danima ćutao, pokušavajući brzopleto da problem gura pod tepih, uz neobaveštavanje javnosti.
Embargo na davanje informacija o epidemiološkoj situaciji je prestao 25. marta, kada su građani saznali šta se zapravo dešava.
Krenula je masovna vakcinacija.
18 miliona ljudi vakcinisano je protiv velikih boginja i isto revakcinisano.
Vojska i policija su bile angažovane da bi regulisale kretanje jer je bilo zabranjeno kretanje svima koji nisu vakcinisani. Na ulazima i izlazima iz gradova su zaustavljana vozila, na perone autobuskih i železničkih stanica nije se moglo bez potvrde o vakcinaciji.
Zbog velikog straha, ljudi su se plašili jedni drugih, a karantini gde su ležali oboleli zaobilaženi su u širokom krugu. Epidemija je zvanično prošla 30. aprila iste godine.
Ibrahim Hoti je preživeo, pošto je bio vakcinisan pre odlaska u Meku, dok je 40 ljudi preminulo.
Danas zvanično nema ove bolesti, ali se sojevi virusa čuvaju u dve laboratorije na svetu, u SAD i Rusiji, i predstavljaju najmoćnije biološko oružje na planeti pošto smrtnost od virusa ide i do 30% zaraženih.
Film Gorana Markovića
Režiser Goran Marković je 10 godina posle epidemije snimio čuveni film „Variola vera“, koji je ušao u 100 najboljih horor filmova na svetu.
Da bi došao do informacija bitnih za snimanje filma, tajno je diktafonom snimao pojedine lekare koji su napokon pristali da govore o onome šta se zapravo dešavalo u bolnici.
lako film u mnogome ne odgovara pravoj slici na terenu i uzima veliku umetničku slobodu u tumačenju događaja, on odlično pokazuje kako je istina u to doba bila prikrivana i da je bila opravdana sumnja u ispravnost sistema u kome smo živeli.