UNIKATNA VRSTA PRED IZUMIRANJEM

Planine Cederberg na Zapadnom rtu Južnoafričke Republike dobile su ime po retkoj vrsta drveta. U pitanju je Widdringtonia wallichii, koje se ne može videti u drugim delovima planete.

Autohtona vrsta Widdringtonia wallichii nastala pre 225 miliona godina preživela je ledeno doba. Danas se suočava s velikom opasnošću i njena budućnost je pod znakom pitanja.

Poslednjih 17 godina o sudbini kedra brine se Rika du Plesis. Tokom istorije čovečanstva česte seče su ugrožavale opstanak kedra, a danas se suočava s drugačijim problemom.

„Klimatske promene na Zemlji povećale su prosečne temperature i smanjile količinu padavina. Nedostatak kiše dovodi do isušivanja zemljišta, a to je jedan od razloga zašto mlada stabla kedra mogu da se razviju.

Globalno zagrevanje pogoduje razornim požarima, a kada vatra jednom dotakne stablo, drvo umire“, kaže Du Plesis iz vladine organizacije za očuvanje prirode „CapeNature“.

Aktivistkinja za zaštitu živog sveta kaže da je ovaj deo Afrike nekada bio prekriven kedrom, a danas se drvo može videti samo u visokim planinskim predelima. Retko raste među stenama zbog nedostatka vode. Procenjuje se da u divljini ima oko 13.500 autohtonih stabala.

S namerom da spasi vrstu od izumiranja, organizacija „CapeNature“ razvila je skicu sadnje drveća. Reč je o delikatnom procesu koji počinje skupljanjem sjmena. Seme se koristi za razmnožavanje u rasadnicima, a potom se male stabljike sade na stenovitim površinama gde počinju život.

„Nekada moramo da se popnemo visoko na planinu. Nema puteva pa sve što nam je potrebno za sadnju stabala nosimo sa sobom. U pojedinim slučajevima nosimo vodu kako bismo uspešno zasadili sadnice. Posao je težak, ali imam posvećen tim“, kaže Du Plesis.

Lično je učestvovala u sadnji više od 13.000 stabljika. Vrlo je neizvesno da li će se sadnica primiti. Glodari vole izdanke stabla, a najveća pretnja je vatra. Samo 10 odsto sadnica preživi u divljini pa Du Plesis gradi plantaže kako bi povećala šanse kedra da opstane, piše CNN.

Kap po kap

Stabljike se sade u „vodenim kutijama“, plastičnim posudama koje skupljaju kišnicu i pomoću pamučne niti spuštaju vodu do korena po sistemu kap po kap.

„Kutije obezbeđuju vodu biljki tokom cele godine i postotak preživljavanja stabljika koje se sade na ovaj način je blizu 100 odsto“, objašnjava Du Plesis. Jedinke mogu živeti 1.000 godina, što je neverovatno.

Zato je Du Plesis posvetila život kedru i kaže: „Verujem da uloženi napor donosi rezultat i pravi razliku u odnosu na prošlo stanje. Čak je i najmanji pomak važan.“

Izvor: Klix.ba