NOVČANA POMOĆ ZBOG EPIDEMIJE

Srbija je pripremila paket mera ekonomske pomoći privredi zbog pandemije koronavirusa od 5,1 milijarde evra. Fokus čitave pomoći, kako je istakao ministar finansija Siniša Mali, jeste na mikro, malim i srednjim preduzećima.

 

Paket mera je praktično podeljen u četiri tačke i odnosi se na odlaganje poreskih obaveza, direktna davanja preduzećima, mere za očuvanje likvidnosti i direktnu pomoć svakom punoletnom građaninu Srbije sa 100 evra nakon završetka vanrednog stanja. Poreske obaveze će se kasnije plaćati na rate, najranije od početka 2021 godine.

Druga mera je direktna pomoć preduzetnicima gde će država svakom zaposlenom isplatiti minimalni lični dohodak za tri meseca, ukupno oko 750 evra po radniku, i to je mera kojom će biti pokriveno oko 900.000 ljudi. Pravo na tu pomoć neće imati firme koje su otpustile više od deset odsto radne snage. Plate u javnom sektoru i penzije se neće smanjivati.

Ministar finansija kaže da će se sredstva obezbediti iz budžetskih rezervi i na tržištu kapitala.

Populistički paket

Ekonomista Danilo Šuković smatra da je „reč o jednom populističkom paketu mera koji za cilj ima da vlast učvrsti svoju poziciju sa našim parama“. Šuković kaže „kako će tu biti dosta neracionalnog rasipanja para. Ne kažem da ne bi trebalo preduzimati neke mere, ali mislim da je sad ova globalna kriza iskorišćena da se donese jedan paket koji bi vlast trebalo da zabetonira tu gde jeste“.

Urednica magazina „Biznis“ Radojka Nikolić ističe kako bi tek trebalo da se definiše najavljeni paket mera i navodi da „tu pre svega nema nekih mera oprosta duga, jer se poreske obaveze samo odlažu za sledeću godinu. Pitanje je kakva će situacija biti sledeće godine i zato mislim da je bilo bolje da se ovo vreme iskoristilo za smanjenje poreskih obaveza a ne odlaganje. Mi već dugo vremena imamo zahtev privrede da im se smanje poreske obaveze kao i razni doprinosi“.

Kada je reč o direktnoj isplati minimalaca zaposlenima, njima će to biti direktno isplaćeno „ali poslodavcu ostaju obaveze i na minimalnu zaradu. To će svakako biti manje nego obaveze za punu platu, ali o tome niko ne govori šta će biti sa smanjenim porezima i doprinosima i na minimalnu zaradu, i u tom smislu je čitava ta mera nedefinisana“, napominje Radojka Nikolić.

Sto evra svakome – rasipanje para

Linearnu raspodelu 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije naši sagovornici vide kao teško objašnjivu. Procene se da će u tu svrhu biti potrošeno negde preko 500 miliona evra. Danilo Šuković ističe da „nije svrha da svi dobiju isto, već je svrha da se zaštite oni koji su najugroženiji i oni sa niskim primanjima. Zašto biste vi sada davali nekom milioneru 100 evra? Ali stoga je i ovo urađeno zbog pozicije vlasti u budućnosti“.

Radojka Nikolić takođe ocenjuje da će to izazvati dodatne simpatije određenog dela biračkog tela. „Tu je trebalo ciljano ići ako se želelo da se pomogne, jer će to nešto značiti najugroženijim ljudima. Zašto davati taj iznos nekome ko ima više hiljada evra platu, a takvih građana ima i kod nas. Pri tome je to veliko opterećenje za budžet. Stalno pri tome pričamo o socijalnim kartama, koje nikako da se naprave, ali one ipak imaju neku socijalnu sliku: ko prima socijalnu pomoć, ili neka nadoknade, i trebalo bi tim ljudima pomoći“, navodi urednica „Biznis magazina“.

Dug se mora vratiti

Iznos kompletnog paketa se procenjuje na preko pet milijardi evra i Danilo Šuković tu ističe da će „najveći deo tog novca biti garancije za kredite koje će neko morati da vrati. Neki deo sredstava će biti nepovratan. Zaduživanje neće biti problem, ali kada se zadužujete zbog ovoga to znači da neće biti sredstava za neke druge stvari, recimo za investicije. Manje će biti novca za puteve, prosvetu, zdravstvo, ili neke druge infrastrukturne projekte, a to će se kasnije negativno odraziti na razvoj“, ocenjuje Šuković.

Dobre mere za likvidnost

Kao najpozitivniji deo ovog paketa mera Radojka Nikolić vidi mere za poboljšanje likvidnosti privrednih subjekata u vreme ekonomske krize. „Ti povoljni krediti za likvidnost i garancije koje će se davati za uzimanje kredita su dobar potez. Naravno, ne bi trebalo zaboraviti da sve što se uzme moraće i da se vrati. To je nešto što bi trebalo da iskoriste svi koji mogu da se razvijaju. Ali, tu postoji jedna važna karika a to je da su takva preduzeća zavisna od izvoza i evropskih ekonomija. Ako i tamo bude kriza i vi odatle nemate narudžbine onda ne vredi ni to preterano investiranje“, zaključuje Radojka Nikolić.

Izvor: DW.com