NADIGRAVANJE

Jedan od njenih ljubavnika jednom je pokušao da je osvesti rečenicom tipa „mi smo sada u godinama“. Znala je da je to samo jedan od načina da je zadrži.

Uživao je da je gleda kako radi po kući. Posebno se to dešavalo kad bi ona započela veliko spremanje.

Zavalio bi se u fotelju, otvorio pivo, pripalio cigaru i pravio se da gleda televizor. A zapravo on nije video da ona vidi jer ima široko vidno polje, svaki čas je bacao sitan, kratak pogled na njene vešte pokrete. Izgledalo je kao da i ona uživa u toj igri.

Međutim, ona je sve radila mehanički, gotovo nezainteresovano, skoro bez ikakve ljubavi prema domu u kome već duže vreme žive. Svaki put kad bi krajičkom oka uhvatila taj zadovoljni pogled, suzdržavala se da ga ne mlatne metlom, pajalicom, crevom od usisivača, bilo čime što joj je pri ruci.

„I on ovo zove ljubavlju“, pomislila je. I po hiljaditi put je započela sa svojim mantrama koje bi je odvojile od stvarnosti. To je bila divna igra reči koju bi poslala negde gore i odozgo se vraćalo nešto, nije je ni zanimalo ni šta je, i punilo je nekom velikom snagom koja je govorila da život za nju tek treba da počne kad pospremanje kuće završi.

Jedan od njenih ljubavnika jednom je pokušao da je osvesti rečenicom tipa „mi smo sada u godinama“. Znala je da je to samo jedan od načina da je zadrži. Još je znala da sve te priče o starenju „ne piju vodu“ ako veruješ. Kad je posao bio završen, otišla je da se istušira, a on, on je zadovoljno hrkao u fotelji i ne sluteći da ona o njemu zna čak i ono što on sam ne zna.

A to je da je „ispušen“ i da sada mirno spava još jedan „bivši“.