STAVOVI RUSKOG KNJIŽEVNIKA

Poslednjih decenija mladi ruski pisac Zahar Prilepin objavio je nekoliko neobičnih romana koji su postali bestseleri u Rusiji.

 

Savremeni ruski pisac Zahar Prilepin u prošlosti je radio kao fizički radnik, izbacivač, grobar, a naposletku bio i komandant specijalnih jedinica milicije u ratnim dejstvima u Čečeniji. Ovako on razmišlja o književnosti, ruskom muškarcu i ruskoj ženi, porodici, duši, pa i Srbiji.

O KNJIŽEVNOSTI:

U vreme Drugog svetskog rata bila je užasna blokada u Lenjingradu. Tada je na stotine hiljada ljudi umrlo od gladi.

Naučnici su nekako bili u stanju da u laboratoriji sačuvaju zrna najznačajnijih poljoprivrednih kultura, i nisu smeli da ih diraju. Od njih su mogli da skuvaju čorbu, ali su ih sačuvali, uprkos svemu!

Eto, književnost se bavi otprilike tim istim: u najtežim vremenima ona čuva to zrno iz kog može da izraste narod na novoj spirali svog života. Na kraju krajeva, svaka nacija je nastala iz mita.

Na početku beše reč – zatim se pojavio narod, njegovi junaci, njegov lik.

O RUSKOM ČOVEKU (MUŠKARCU):

Ruski čovek, bez obzira na to što je izgradio imperiju, veoma je trpeljiv i verski tolerantan. Danas, kad Zapad marljivo uči Rusiju kako treba živeti u svetu, kako mi da živimo u svojoj državi, ponekad mi je smešno.

Na teritoriji današnje Nemačke živele su desetine slovenskih plemena – sve su ih istrebili.

A na teritoriji Rusije svaki narod koji je živeo pre 700 godina – živi i danas. Sami ćemo naučiti svakoga da bude tolerantan, ne mešajte se u naše stvari.

Pri tom, još jednom ponavljam, Rusija je ogromna, gruba, ponekad neokretna država. Ona se može okrenuti na drugi bok i slučajno ispustiti neku malu državu u more. Sasvim slučajno.

O RUSKOJ ŽENI:

O, ruska žena! Ruska žena je veoma lepa i veoma pametna.

To što je polovina holivudskih zvezda oženjena Ruskinjama uopšte me ne čudi. Zadivljujuća lepota i intelekt, i spolja anđeoski (ali varljiv) karakter – to je naš soj, to je Ruskinja. I to s kakvim se skandalima posle dešavaju razvodi holivudskih zvezda sa svojim drugaricama Ruskinjama meni je vrlo smešno. Ti momci nisu odmah shvatili za koga se vezuju.

Treba imati na umu da je Ruskinja ONA ISTA ŽENA KOJA RAĐA RUSKE VOJNIKE.

A oni verovatno misle da je ta diva ogromnih očiju i na dugim nogama jedno, a vojnik koji je tenkom stigao do Berlina i uništio najstrašniju armiju na svetu drugo. Ali ispostavlja se da su oni srodnici.

Volim ruske žene. Jedna od njih je moja majka, druga moja žena. Još nisam razumeo ko je koga od nas zarobio. Mada mi već odavno ne ratujemo, zato što je nju ionako nemoguće pobediti.

O PORODICI:

Porodica je moja osnova. Ne bez razloga, u ruskom jeziku reči roditelji – rod – Rodina (Otadžbina) imaju isti koren.

Porodica doživljava teška vremena. Savremeni svet ulaže suviše da bi je uništio. Čovek, kako se objašnjava, ne duguje nikom ništa – slobodan je od otadžbine, jezika, od svoje žene i svoje dece. Osećaj je da on nije slobodan jedino od svojih polnih organa, koje je obavezan da koristi maksimalno slobodno. Sve to me navodi na nevesele misli.

Ali, da bi se popravila situacija, nema nikakvog drugog puta: na ličnom primeru pokazivati da je porodica blago. Dokazivati: čovek koji se lišava porodice i dece – lišava sebe tla i korena. Ispostavlja se, pre ili kasnije, da je on u praznini i da nema težinu. Najčešće se ispostavi dockan.

Često podsećam ljude na to. I mnogi se ljute na mene, smatraju da se petljam u njihov lični život. I imaju pravo. Pri tom, mene ne brine ničiji lični život, nego budućnost Rusije. Da bi Rusija postojala, potrebno je da ovde živi izvestan broj novih, obrazovanih, lepih i časnih ljudi, koji imaju osećanje duga prema prošlosti i budućnosti.

O DUŠI:

Veliki ruski pesnik Sergej Jesenjin je napisao: „Kako je strašno što duša prolazi, kao mladost, kao ljubav”.

To je istina. Duša prolazi.

Njen odlazak strašniji je nego odlazak mladosti. Kada odlazi duša, dolazi najčudovišniji mogući osećaj – osećaj da te je Bog ostavio.

Jesenjin se obesio, taj osećaj ga je ubio. Ali on nam je ostavio čudesne pesme, gde je sve rečeno. Najpre ti čuvaš svoju dušu, a posle tvoja duša čuva tebe. U sačuvanoj duši žive anđeli. Kada nam slikaju kako oni lete iza naših leđa, obmanjuju nas. Anđeli se gnezde u nama.

Samo, oni ne mogu da žive na đubrištu.

O SRBIJI:

Da nije Rusije, bio bih Srbin.