PISMO IZ RMNJA
Episkop bihaćko-petrovački Sergije oglasio se porukom (pismom iz manastira Rmanj) u kojoj kaže da je nevolja došla da nas vrati sebi i ukaže bez čega smo sve mogli.
Jedan od najviših velikodostojnika SPC i vladika u kog patrijarh Irinej ima ogromno poverenje episkop bihaćko-petrovački Sergije uputio je snažnu poruku, u kojoj objašnjava zašto nas je koronavirus snašao i šta nam je činiti da se s njim na najbolji način nosimo.
Nevolja je došla da nas vrati sebi, da nam ukaže bez čega smo sve mogli dok smo danonoćno žurili da postignemo sve ono što se od nas očekivalo.
Sada je jasno da smo bili robovi nepotrebnih potreba, da smo sticali više nego što nam treba, te da smo često puta, bez ikakvog razloga, bili nesrećni.
Sada se iznova potvrđuje istinitost one izreke „da nije bogat onaj koji mnogo ima, već onaj kome malo treba“. Braća sa Dalekog Istoka kažu da su čovjeku, za sreću, potrebne samo tri stvari: krov koji ne prokišnjava, šaka riže i srce koje voli!
Duh potrošačkog društva odavno je ušao u svaku poru našeg postojanja, načinio nas robovima novca, proizvođačima i potrošačima, brišući ono čovječno u nama.
Vrednovali smo jedni druge po tome ko koliko zarađuje i troši, kako se oblači i gdje ljetuje, kakav automobil vozi i s kim se druži.
Jeli smo hranu, ne znajući ko je i gdje proizvodi, kako raste i kako se pravi. Ništa nam to nije bilo bitno jer smo se poodavno udaljili od samih sebe, misleći da ipak postojimo kao ljudi. Ali, varali smo se!
Sveti Maksim Ispovjednik je rekao da čovjek nije ni dobar ni zao, već da je prijemčiv i na dobro i na zlo, ukoliko dođe u dodir sa njima. Tek sad vidimo da su nam životni obrasci bili loši, da smo živjeli u svijetu nedostojnom čovjeka i njegove slobode, po matrici koju su nam odredili drugi, a ne po obrascu kojeg bismo sami trebali stvoriti. Naše je sloboda zapravo bila naše dobrovoljno ropstvo, u kojem smo sebe okovali očekivanjima svijeta koji nas je zaslijepio svojom varljivom svjetlošću.
Kakvog li apsurda: u vrijeme tehnološkog uspona na Goru Posrnuća, danas ljudi opsjedaju trgovine tražeći brašno.
Zaboravili smo na zimovanja, ljetovanja, na prijeme i dočeke, jer čovjek sadašnjeg trenutka samo želi da (pre)živi. Danas je zadovoljan ako je sit i zdrav. Juče time nije bio zadovoljan. Šta se promijenilo? Okolnosti ili čovjek?
Danas je vrijednija koliba na selu nego stan na petom spratu u srcu metropole, jer u kolibi je sloboda, a u stanu ropstvo. A tako lako smo se odrekli sela i njegovih blagodati, hrleći u gradove da budemo tuđe roblje, da živimo od milosti poslodavaca, a mogli smo na selu biti slobodni ljudi, istinska gospoda; da živimo na svome i od svoga rada, da nas ne dotiču svjetski ekonomski i politički tokovi, da ne osjetimo krizu u kriznim vremenima.
Još su Sveti Oci davno rekli da je prvobitni okus grijeha preispunjen sladošću, a tek kasnije, svojom gorčinom, pokaže nam svoje istinsko lice, ali i dubinu našeg sunovrata.
Nama ostaje da se molimo, da čuvajući bližnje od samih sebe pokažemo koliko nam je stalo do drugih, ali isto tako da u vremenu fizičke razdvojenosti u molitvi zagrlimo jedni druge, radujući se ponovnom susretu, do kojeg trebamo svima oprostiti sve, u ime Hristovo!
Pjesnik je rekao:
„Nekad bješe dobro, kažu naši stari,
Voljeli se ljudi, koristile stvari.
A za vrijeme ovo Bog će da nam sudi,
Jer se vole stvari, a koriste ljudi!“
Zato, ako iz ovog današnjeg trenutka ništa ne naučimo, uzalud stradamo!
СЛОВЕНСКА МОЛИТВА БОГОРОДИЧИНОГА ПРАВИЛА – БРОЈАНИЦА/РОЗАРИЈ
Православни и католички Xришћани – “Што је Xристос сјединио, не ваља растављати” – “Да се ове две цркве врате себи”
Црква Криста Краља, Крунска 23, Београд, 9.10.2011 – 555. годишњица одбране Београда
“За благостање Српскиx цркава и земаља”
УВОД
Богородичино правило је, по предању руских монаха, правило које је сама Мајка Божија открила у 8. веку, и њега су некада испуњавали сви Хришћани. У Православних, оно је данас готово заборављено а у Католика, од 13. века веома је раширено и познато као “росариум” (латински), “круница” (хрватски), “розариј” (руски), и друго. У келији светог Серафима Саровскога (1759–1833.) пронађена је свешчица у којој су описана чуда која су се дешавала онима који су свакодневно испуњавали Богородичино правило. Много је светом Серафиму Саровском блиских монаха и јереја и духовних чеда који су ово свакодневно чинили. Један од њих је и старац Захарија (1850–1936.). Он је говорио: “Без благослова Царице небесне, децо моја, ништа не почињите да радите. Када окончате посао, захваљујте њој, Брзопомоћници у свему богоугодном.” Старац се јако радовао када је неко од његових духовних чеда испуњавао правило. Други старац, отац Данило Гумановски, цео свој живот је испуњавао Богородичино правило. Због љубави према Царици небесној, за живота је био прозван Богородичиним старцем. У сачуваном писму свом духовном чеду писао је: “Даћу вам један истинско спасавајући савет – читајте свакодневно 150 пута (према 150 Псалама) Богородице Дјево, и та ће вас молитва спасити. Ако вам је испочетка тешко да 150 пута на дан понављате ову молитву, а ви је читајте по 50 пута на дан. Тада после сваке десетице читајте по једанпут Оче наш и по једанпут Отвори нам двери милосрђа…”. Старац Захарија је веома ценио епископа Серафима Звездинског који је свакодневно испуњавао Богородичино правило, при чему се молио за спасење целога света. Богородичино правило, које садржи целокупни земни живот Пресвете Мајке Божије и Христа, подељено је на 15 десетица, по најважнијим догађајима из њеног живота. По откривењу саме Богородице, испуњавање овог правила важније је од Акатиста, и ко ово правило испуњава бива под нарочитим покровитељством Царице небесне. Молитве правила могу се одбројавати на бројаницу или чак на прсте.
КАКО МОЛИТИ БОГОРОДИЧИНО ПРАВИЛО
• † “У име, Оца и Сина и Светога Духа. Амин.”
• “Вјерују во јединаго Бога Отца Вседержитеља, Творца небу и земљи, видимим же всјем и невидимим. И во јединаго Господа Исуса Христа, Сина Божија, јединороднаго, иже от Отца рожденаго прежде всјех вјек. Свјета от свјета, Бога истина от Бога истина, рождена, не сотворена, јединосушчна Отцу, имже всја биша. Нас ради человјек, и нашего ради спасенија сшедшаго с небес, и воплотившагосја от Духа Свјата и Марији Дјеви, и вочеловјечшасја. Распјатаго же за ни при Понтијстјем Пилатје, и страдавша, и погребена. И воскресшаго в третиј ден по Писанијем. И возшедшаго на небеса, и сједјашча одеснују Отца. И паки грјадушчаго со славоју судити живим и мертвим, јегоже царствију не будет конца. И в Духа Свјатаго, Господа, животворјашчаго, иже от Отца исходјашчаго, иже со Отцем и Сином споклањајема и сославима, глаголавшаго пророки. Во једину, свјатују, соборнују и апостолскују Церков. Исповједују једино крешченије во остављеније грјехов. Чају воскресенија мертвих. И жизни будушчаго вјека. Амин.” (Старословенски).
1. десетица – Спомињући Рождество Пресвете Богородице, треба се молити за мајке, очеве и децу.
• “Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим, и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.” (1x).
• “Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом, благословена си ти међу женама и благословен је плод утробе твоје, јер си родила Спаситеља душама нашим.” – “Пресвета Богородице, моли за нас грешне.” (10x).
2. десетица – Спомињући Ваведење у храм Пресвете Богородице, молимо се за заблуделе и од вере отпале. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
3. десетица – Спомињући Благовести, молимо се за утешење оних који тугују. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
4. десетица – Спомињући сусрет Пресвете Богородице с Јелисаветом, молимо се за сусрет раздвојених, деце и ближњих који су нестали без вести. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
5. десетица – Спомињући Рождество Христово, молимо се за препород душе и рођење новог живота у Христу. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
6. десетица – Спомињући Сретење Господње, молимо се Мајци Божијој да нас удостоји да се при последњем издисају причестимо Пресветим Тајнама Христовом. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
7. десетица – Спомињући бекство у Египат Мајке Божије са Богомладенцем, молимо се да нам Царица небеска помогне да избегнемо искушења и да се избавимо од напасти животних. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
8. десетица – Спомињући нестанак дванаестогодишњег Исуса Христа у Јерусалиму и бригу Мајке Божије за то време, молимо се Богомајци за постојану Исусову молитву. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
9. десетица – Спомињући чудо у Кани Галилејској, када је Господ претворио воду у вино по молби Мајке Божије, „вина више немају“, молимо Мајку Божију да нам помогне у раду и да нас избави од сваке опасности. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
10. десетица – Спомињући Мајку Божију испод крста Господњег када је туга као мач прошла кроз њену душу, молимо се Мајци Божијој да нам укрепи душевне силе и одагна униније из душе наше. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
11. десетица – Спомињући Васкрсење Христово, молимо Мајку Божију да васкрсне снагу и ободри душу за подвиг – мудрост, љубав и праведност. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
12. десетица – Спомињући Вазнесење Христово којем је присуствовала и Мајка Божија, молимо Царицу небесну да уздигне душу нашу од земних сујетних забава и да нас непрестано упућује на спасење. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
13. десетица – Спомињући Сионску горњицу и Силазак Светога Духа на Апостоле и на Мајку Божију, молимо се: “Срце чисто саздај у мени и дух прав обнови у мени. Не одбаци ме од лица Твога и Духа Твога Светога не одузми од мене”. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
14. десетица – Спомињући Успење Пресвете Богородице, молимо за своје покајање и за мирну, непостидну и безметежну нашу кончину. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
15. десетица – Спомињући славу Мајке Божије којом се она увенчала после Успења њеног на небу, молимо Царицу небесну да не остави верне који живе на земљи (и Српске цркве и земље), него да их заштити од сваког зла часним својим покровом. “Оче наш…” (1x), “Богородице Дјево…” (10x).
• “Отвори нам двери милосрђа, благословена Богородице, да не погинемо ми, који се у тебе надамо, него да се тобом избавимо од беда: јер си ти спасење рода хришћанскога.”
• “Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!”
• “Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова. Амин.” †
ИСТОЧНИЦИ
http://orthodoxwiki.org/Rosary
http://pravoslavna-srbija.com/Pravoslavlje/Bogorodica/Bogorodica.htm
http://molitvenik.in.rs/molitve/molitvena_pravila/Bogorodicino_pravilo_divjejevskog_manastira.html
Саставитељ: Slavic Christian Society / Société Chrétienne Slave / Slăviansko Xristianskoe Sŏbranie, Mississauga http://slavxrist.org; (“Да се ове две цркве врате себи” – Патријарх Иринеј, 2010.; одбрана Београда 1456. – Свети Јован Капистран, и други); рецензија: Протојереј Љубомир Рајић, Канадска Епархија http://istocnik.com; издавач: Црква Криста Краља, Крунска 23, Београд http://kc.org.rs 9.10.2011.