ANALIZA STRUČNJAKA

Profesor biomedicinske statistike Joanis Joanidis sa Univerziteta Stenford u intervjuu za Wall street journal zaključuje da je stopa smrtnosti od korone približno ista kao i kod običnog gripa.

 

Ugledni profesor Joanis Joanidis jedan je od 100 najcitiranijih naučnika danas u svetu. Ovo je njegov intervju uglednom američkom magazinu, u kome razotkriva sve oko korone.

Oni koji podržavaju karantin ne prestaju da pričaju o nauci. „Radi se o tome da pravilno postupamo, ne na osnovu politike, protesta, već na osnovu nauke“, izjavio je guverner Kalifornije Gevin Njusom ove nedelje. Guvernerka Mičigena Grečen Vitmer zabranila je kupovinu biljnih semena, ali je dozvolila, na primer, kupovinu tiketa za lutriju. „Svaka odluka je u skladu sa savetima naučnika i epidemiologa“, napisala je.

Ali, mišljenja naučnika gotovo nikada nisu jednoglasna. Kao u slučaju Joanisa Joanidisa, profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta Stenford. Njegova struka su statistika, biomedicinski podaci, mere zdravstvene prevencije. Gugl ga svrstava u 100 najpoznatijih naučnika sveta. Objavio je preko 1000 radova i mnogi od njih su meta-analize i kritike tuđih radova. Međutim, sada je on pod udarom, jer se ne slaže sa merama karantina. A sa karantinom se ne slaže, jer je gledao u podatke i video dobre novosti.

U jednom martovskom članku za Stat News, prof. Joanidis je tvrdio da Kovid-19 mnogo manje smrtonosan nego što to pretpostavljaju oni koji su pravili „modele smrtnosti“. Joanidis je istražio slučaj zaraženih na kruzeru Diamond Princess koji je stavljen u karantin 4 februara na obali Japana. Devetoro putnika i članova posade od 700 zaraženih je preminulo. Na osnovu demografskih podataka putnika sa broda, prof. Joanidis je izračunao da bi stopa smrtnosti u SAD od korone mogla biti najmanje u rasponu 0.025-0,625%, a najviše 0,05-1% (što je nešto manje ili nešto više u odnosu na stopu smrtnosti od sezonskog gripa).

„Ako je ovo realna stopa smrtnosti, karantin koji će imati ogromne društvene i ekonomske posledice će se pokazati kao sulud. Ljudi koji su uveli i poštovali karantin će biti kao slon kome preti mačka. Slon se uplaši od mačke, pokušava da pobegne i tom prilikom čini grešku, tj. pada i umire“, pisao je Joanidis.

Profesoru Joanidisu (koji ima 54 godine) se sviđaju metafore. On je Njujorčanin koji je odrastao u Atini, bavi se takođe književnošću i napisao je sedam knjiga poezije i novela, pri čemu je poslednja njegova knjiga tog tipa na grčkom jeziku. U slobodno vreme voli da se bavi mačevanjem, plivanjem, šetanjem i košarkom.

Rano u svojoj karijeri je shvatio da je „ …zajednički denominator svega onoga što želim da radim metodologija, tj. ne nužno rezultati istraživanja, već na koji način nešto istražuješ, kako izbegavaš pristrasnost, kako izbegavaš grešku“. Kada je počeo da ispituje tuđa istraživanja, otkrio je da se mali broj njih (inače izvikanih kao veliki uspeh) mogao ponovo ponoviti eksperimentom, a najveći broj njih je kasnije bio u raskoraku sa novim relevantnim podacima.

Naučna istraživanja su često obojena predrasudama. Prof. Joanidis kaže: „Pre dosta godina sam sa jednim mojim kolegom klasifikovao 235 vrsti predrasuda u čitavoj nauci. I najveću grupu tih predrasuda čine one koje su sklone da daju značajne, čudesne, privlačne i izuzetne rezultate. Rezultati teže da se naduvaju, a sa tvrdnjama o značaju istraživanja se preteruje“.

Jedan primer ovoga o čemu profesor govori je meta-analiza iz 2012. Ona je ispitala tretman 50 različitih namirnica (tipa šećer, brašno, mleko) koje su one dobile u raznim istraživanjima vezanim za prehranu i nutricionizam. 80% ovih namirnica je ispitano u smislu njihovog izazivanja raka i 72% istraživanja je ove namirnice povezala sa rakom kroz manji ili veći uticaj koje one navodno imaju na njegovu pojavu. Međutim, Joanidis je utvrdio da je ¾ tih istraživanja (statistički gledano) slabo ili beznačajno.

Prof. Joanidis naziva pandemiju korone „ …poslednjom olujom jagme za urgentnim, upečatljivim, privlačnim i apokaliptičnim rezultatima. No, kao što vidite, naši prvi nalazi ukazuju na to da je ta jagma u mnogim aspektima prenaduvana“.

U toj jagmi je prednjačila jedna studija Imperijal koledža iz Londona, koja je prognozirala više od 2.2 miliona mrtvih u SAD u slučaju da „ … izostanu vanredne mere ili promene u ličnom ponašanju“. Studija se pojavila 16 marta – istog dana kada je Tramp lansirao inicijativu „15 dana da se uspori širenje zaraze“ (15 Days to Slow the Spread) koja je sadržala smernice o vanrednim merama.

Prof. Joanidis kaže da je zastrašujuća projekcija ovog koledža sada u stvari samo jedna prenaduvana procena: „Koristili su određene podatke koji su bili potpuno irelevantni za njihove proračune, a ako su podaci nedovoljni ili defektni, onda se efekat toga širi kroz model. Sledstveno, ako imate malu grešku i nju razvučete kroz model, razmera konačne greške u projekciji modela može da bude astronomska“.

Profesor kaže: „Volim modelovanje. I sam izrađujem mnoge matematičke modele. Ali, mislim da treba da priznamo da vrlo malo možemo da im damo na značaju ili da se oslanjamo na njih. Modeli mogu da vam daju neko preliminarno matematičko opravdanje, ali dalje od tog koraka, da neko koristi modele kako bi nešto dokazao – to mislim da je vrlo loš recept“.

Oni koji izrađuju modele često puta odbijaju da pokažu podatke sa kojima rade i onda se njihove greške ne mogu locirati. Okrug Los Anđelesa je prošle nedelje saopštio da predviđa kako će se 95.6% njegove populacije zaraziti od korone do avgusta, ako se vanredne mere budu razlabavile (od zadnjeg petka potvrđeno je da se zarazilo 0.17% populacije). Po Joanidisu, osnova za ovakvu procenu je nejasna: „Crvena linija koja nam treba je iskrenost i jasnoća na osnovu kojih možemo biti u poziciji da išta tvrdimo“.

I najvažnije: „Ono što nam treba, to su podaci. Realni podaci. Želimo podatke o tome koliko je ljudi do sada zaraženo, koliko ima simptome, koja je stopa smrtnosti, sa koliko kreveta treba da raspolažemo“.

A sve to zahteva dalja ispitivanja. Prof. Joanidis i njegove kolege sa Stanforda su objavile prošle nedelje nacrt jedne studije u pogledu prevalencije antitela na korona virus u okrugu Santa Klara. Na osnovu ispitivanja krvi 3.300 dobrovoljaca iz okruga (u kom se nalazi i San Hoze kao treći najveći grad Kalifornije) sprovedenom u prvoj nedelji aprila, procenjeno je da se 2,49-4,16% populacije Santa Klare zarazilo korona virusom. To je 50-86 puta više od do tada prijavljenih slučajeva zaraze, odnosno stopa smrtnosti od korona virusa na nivou cele populacije je 0,12-0,2% (a što je tek nešto više od stope smrtnosti od sezonskog gripa – prim. prev.).

Ova studija prof. Joanidisa se odmah našla na udaru kritika. Neki statističari su posumnjali u njegove metode. Prebacivali su mu da uzorak nije napravljen po principu slučajnosti i da je bilo previše belih žena ispod 64 godina u uzorku. Joanidis je smanjio pristrasnost svog uzorka ponderisanjem rezultata prema polu, etničkoj pripadnosti i poštanskom broju. I ističe da druge pristrasnosti uzorka, iako postoje, teško mogu tačno da se utvrde.

Prof. Joanidis priznaje da njegova studija nije savršena i pozdravlja sumnjičavost. Ipak, uveren je da će njegovi nalazi izdržati test vremena i da će ispitivanja antitela iz celoga sveta doneti više podataka. Jedno objavljeno istraživanje ove nedelje sa Univerziteta Južna Kalifornija i Odseka za javno zdravlje u Los Aneđelesu je izračunala da je virus 28-55 puta rašireniji nego što je broj prijavljenih slučajeva. Jedno istraživanje u pogledu Njujorka koje cirkuliše od petka procenjuje da je 13.9% populacije države Njujork i 21.2% grada Njujorka bilo zaraženo virusom, što je deset puta više od potvrđenih slučajeva.

Ipak, najveći broj kritika Joanidisove studije podržava karantine i negira da su karantini preterana mera. Joanidis to komentariše: „Ovde imamo posla sa jednim mentalitetom koji smatra da je došao kraj sveta i da će i nebo da se sruši na nas. Napadaju naše istraživanje koristeći argumente koji su samo pretpostavke i naučne fantazije. Njihovo odbacivanje realnih podataka zarad matematičke spekulacije je toliko očigledno“.

Delimično, Joanidis osuđuje i medije: „Imamo određene indicije da su loše ili negativne vesti (priče) privlačnije od pozitivnih informacija – negativno obezbeđuje više klikova. I naravno, znamo da lažne vesti putuju brže od tačnih. Nažalost, u sadašnjoj situaciji tako je kreirana atmosfera panike i straha“.

Vesti su pune priča o zdravim mladim ljudima koji odjednom umiru od korone. Prof. Joanidis je nedavno objavio jedan članak sa svojom suprugom (Despina Kondopulu-Joanidis – infektolog sa Stenforda) u kom je pokazao da se tu radi o preterivanju. Bračni par je dokazao da je procenat ljudi bez ranijih bolesti koji su umrli od korone (a da su imali manje od 65 godina) iznosio 0.7% za Italiju i 1.8% za Njujork: „U poređenju sa bilo kojom drugim uzrokom bolesti koji mi može pasti na pamet, mogu da kažem da je korona posebno podmukla prema mladima. Ne kažem da životi od 80 godina nemaju vrednost. Imaju. Ali, imamo mnogo više mlađih života koji će biti izgubljeni. Ako se nastave panika i haos, videćemo mnoge mlađe ljude koji će vršiti samoubistva, jer se neprestano šire strahovite priče o koroni. Postoje mnogi mlađi ljudi koji pate od raka, a ne mogu da dobiju terapiju zbog korona haosa. Postoje mnogi ljudi čije će psihičko zdravlje biti uništeno“.

Profesor smatra da javni delatnici moraju da ponderišu sve moguće faktore prilikom donošenja odluka vezanih za javno zdravlje, a da će podaci o antitelima iz drugih studija pomoći u tom pravcu: „Mislim da treba da uzmemo ono što znamo, da to stavimo na sto i da pokušamo da vidimo koji je sledeći korak, tj. da vidimo šta se dešava kada preduzmemo sledeći korak. Verujem da je ta vrsta povratne sprege na osnovu podataka nešto najbolje. Počnite da otvarate škole. I tada možete videti šta se dešava. Treba da smo otvorenog uma, da smo smireni, a ako i napravimo neku grešku – pa to je neibežno. Dok ne počnemo ništa ne znamo, kada počnemo znamo nešto, ali ne još sve“.

Upozorava da se ne izvode široki zaključci o efikasnosti karantina na osnovu procenata zaraženih i stope smrtnosti na nacionalnom nivou: „Nismo radili tako da slučajno izaberemo 10 zemalja koje će ući u karantin i 10 koje neće imati karantin pa da vidimo šta će se dešavati. Već su različiti premijeri, predsednici i radne grupe donosili odluke i iste primenjivali u različitim okolnostima, momentima i fazama epidemije. I onda ljudi gledaju i kažu da je ta i ta zemlja prošla dobro zbog tih i tih mera. Dakle, na delu je subjektivna percepcija ove krize. Ljudi izjavljuju da su karantini spasili svet. Mislim da je prerano to govoriti. Izuzetno prerano. Možda su oni koristili nekim zemljama. Možda u nekim nisu imali nikakav efekat. A negde su možda bili štetni“.

Najviše nesuglasica između naučnika reflektuju razlike u pogledu na svet, a ne u pogledu fakata. Neki smatraju da je Joanidisovo Stenford-istraživanje uznemirujuće, jer sugeriše da se virus lakše širi. A drugi smatraju da je ohrabrujuće, jer sugeriše da je virus manje smrtonosan. Suštinski je u pozadini dilema da li ste pesimista ili optimista. I naučnici mogu da budu jedno od ta dva. „Obično sam pesimista, ali u ovom slučaju oko korona virusa sam pre optimista“, zaključio je Joanidis.

Izvor: WSJ.com