TRAŽEN KAO NIKAD

Od vizira, do šaltera. Od zaštitnih zidova, do debelih zidova akvarijuma sa ajkulama. Sve je to pleksiglas. U doba pandemije taj proizvod doživeo je novi procvat.

 

Godine 1933. hemičar Oto Rem pronašao je pleksiglas kao vrstu stakla. On je imao svoju firmu u Darmštatu još od 1905. Pogoni fabrike Rem su do danas u obližnjem Vajterštatu. Pleksiglas je u poslednja dva meseca toliko tražen da firma Rem jedva može da se odbrani od naručioca.

„Sa izbijanjem pandemije u Nemačkoj, sredinom marta, neviđena je navala sa narudžbinama za naše ploče od pleksiglasa“, kaže menadžer firme Mihael Pak. Od tada se u firmi proizvodi danonoćno, kako bi se makar donekle zadovoljila ogromna potražnja. „Mi proizvodimo koliko je moguće. Obim proizvodnje se povećao za pet do deset puta, zavisno od tipa proizvoda“, kaže Pak.

Od akvarijuma, do stadiona

Proizvod se hemijski u stvari zove polimetil metakrilat. Firma Rem ima 4.000 zaposlenih, na 15 mesta u Nemačkoj i svetu – u Kini, Sjedinjenim Američkim Državama, Rusiji i Južnoj Africi. Pretprošle godine je pleksiglas predstavljao manje od deset odsto prometa firme koji je iznosio dve milijarde evra. Ali posao sa transparentnim veštačkim materijalom je išao dobro i pre pandemije.

Pleksiglas se ugrađuje u automobile, avionske prozore, ekrane i u građevine. Služi i kao zvučna izolacija ili površina za reklame. Zidovi od pleksiglasa dele posetioce akvarijuma širom sveta od riba, ajkula i drugih morskih stanovnika. Čak su i zadnja svetla čuvenog britanskog automobila Mini izrađena od tog materijala. Na javnim prostorima kao što je stadion nemačkog Augsburga postavljene su svetlosne instalacije od – pleksiglasa.

Dok su druge firme u Nemačkoj upale u probleme, jer je dobavni lanac za proizvodnju bio razgranat širom sveta, Rem dobavlja organsko jedinjenje metil metakrilat koji je osnova za pleksiglas iz sopstvenog pogona u Vormsu koji je udaljen svega 50 kilometara. Mihael Pak kaže da je ta blizina višestruka prednost. Bilans proizvodnje štetnih gasova je veoma nizak u transportu i logistici. „Imamo sigurno prednost u odnosu na firme koje svoje sirovine nabavljuju u inostranstvu“, kaže Pak.

Kratki putevi za logistiku

Metil metakrilat se upotrebljava i za izradu lakova, premaza za podove, lepila, kao i za produkte potreben zubarskim ordinacijama. Metakrilat je potreban za proizvodnju industrijskih podova, saobraćajne signalizacije na kolovozu ali i cijanida koji se upotrebljava za dobijanje plemenitih metala i u rudarstvu.

Pleksiglas ima perspektivu širom sveta. Američka kompanija za istraživanje tržišta Adroit Market Research je u aprilu prognozirala rast od šest procenata godišnje. Pandemija je još više ubrzala rast. Rem tvrdi da je pleksiglas posebno dugovečan, izuzetno otporan i da se ne lomi. A i ne menja boju. „Mi smo na početku te razvojne linije i očekujemo dugoročno povećanu potražnju. Sada kada se ograničenja polako ukidaju i sve veći broj radnji se otvara očekujemo sledeći veliki talas naručivanja“, kaže Mihael Pak.

Zaštitni pleksiglas – hit u vreme pandemije

Zaštitni zidovi će se uvesti, prema mišljenju menadžera Rema, u škole, banke, frizerske salone i restorane, kao i u autobuse i taksije. Pak je uveren da je korona-virus korenito promenio čovekove higijenske navike. Stoga smatra da bi i robne kuće mogle da opreme svoja mesta za plaćanje sa kasom zidovima od pleksiglasa.

U samoj fabrici u Nemačkoj, kaže on, poštuje se udaljenost od metar i po između radnika, a predaja smene se obavlja delom i telefonom da se izbegnu nepotrebni kontakti.

Od 2019. firma Rem je opet samostalna pod krovom finansijkog ulagača Advent International. Prošle godine je akcionarsko društvo iz Bostona kupilo Rem za 2,5 milijardi evra od koncerta Evonik iz Esena. „I u Sjedinjenim Državama sami proizvodimo sve sirovine i komponente koje su nam potrebne za pleksiglas, sve je to apsolutno unutar zemlje u našim pogonima, bez prelazaka granica“, kaže Pak.

Izvor: DW.com