POGUBNOST SAGREŠENJA

Današnje Jevanđelje govori nam o tome kako je Gospod jednog nesrećnog čoveka iscelio za vreme praznika, dok je bio u Jerusalimu (Jn 5, 1-14).

U Jerusalimu se nalazila banja, do danas su se sačuvali njeni ostaci, nešto nalik bazenu, gde je ležalo veoma mnogo bolesnih i nesrećnih ljudi. Svi su ležali i čekali. Anđeo je s vremena na vreme silazio u ovu vodu, zamutio bi je, i ko bi prvi stigao u nju kad se zastalasa, iscelio bi se.

Gospod je došao tamo i ugledao je čoveka koji je trideset osam godina ležao raslabljen, zadesila ga je strašna i teška bolest, i upitao ga je da li želi da se isceli. Bolesnik je odgovorio: „Da, naravno, ali nemam čoveka koji bi me na vreme spustio u ovu lekovitu vodu. I kad smognem snage da to ipak učinim, neko drugi pre mene uđe u ovu vodu i ozdravi. Nema nikoga ko bi mi pomogao“. I Gospod je jednom Svojom rečju iscelio ovog čoveka: on je uzeo svoj odar i otišao je isceljen. A zatim je svedočio: „Ovaj Čovek (odnosno Hristos) Koji me je iscelio, rekao mi je: uzmi odar svoj i idi“. Posle toga se desio još jedan važan događaj. Hristos je, nakon izvesnog vremena, zatekao ovog čoveka u hramu, u koji je ovaj, očigledno, došao da zablagodari Bogu za isceljenje i rekao je reči vrlo važne za sve nas: „Idi, i ubuduće ne greši, da ti se ne desi nešto gore“. Da ne gorše ti čto budet – tako zvuči na crkvenoslovenskom.

Smrt, bolest, truležnost i sklonost ka strastima ušli su u svet sa grehom. Ovo su neraskidivo povezane stvari. Adam je zgrešio, i tako su u svet ušli truležnost, patnja i razaranje. Greh sve uništava u čoveku: i telo, i dušu. Svaki lekar to odlično zna. Zaista, ako pažljivo pogledamo, shvatićemo da se većina bolesti od kojih ljudi pate nalazi u neposrednoj vezi s grehovima. Koliko bolesti izazivaju prejedanje, pijanstvo i blud – njihova posledica je čitav splet strašnih i teških bolesti. Veza između greha i bolesti je neraskidiva. Naravno, to ni u kom slučaju ne predstavlja povod za to da ponižavamo svoje bližnje upirući u njih prstom i govoreći: bolestan si zato što si takav i takav grešnik. Svi smo mi grešnici, svi smo raslabljeni.

Raslabljeni predstavlja sliku celog čovečanstva. Čak i onih ljudi koji su fizički jaki, lepi i, kao što se sad sve vreme govori, „uspešni“. Često duša ovakvih ljudi leži i pati, i pored nje nema čoveka koji bi joj pomogao, koji bi je odneo na živonosne vode jevanđeljskog učenja. Ljudi ponekad od ove strašne bolesti duhovne raslabljenosti pate celog svog života; čitavi narodi su raslabljeni – nalaze se u strašnom i grešnom stanju.

Samo Bog, Sin Božiji, može da isceli ovu strašnu bolest. I koliko je ljudi Hristos iscelio hodajući po zemlji: krvotočive, one suvih ruku, đavoimane i slepe. Samim tim je pokazao da su Njegov Zakon i Njegova Moć – iznad zakona ovog sveta.

Jevanđeljsko učenje i božanska blagodat jači su od bilo kog greha, samo su oni u stanju da podignu naše paralizovane duše sa odra raslabljenosti.

Gospod pronalazi isceljenog čoveka u hramu i kaže mu: „Idi, i više ne greši, da ti ne bude gore“. Šta može biti strašnije od onih duhovnih bolesti kroz koje prolazimo, od one raslabljenosti i patnje, uključujući i psihičku, koju su mnogi od nas podneli i podnose zbog svojih grehova? Strašnije od toga mogu biti samo večne muke u geeni ognjenoj, u paklu. I to čeka svakog čoveka koji se, dobivši božansko isceljenje i ustavši od raslabljenosti, vraća svojim grehovima. Gospod isceljenom govori ovako strašne, pravedne i spasonosne reči: „Idi, i više ne greši, da ti se ne desi nešto još gore“.

Ništa na ovom svetu nije u stanju da zaustavi Božansku Blagodat u njenoj sili koja sve pobeđuje. Samo nas greh i naša sklonost ka grehu odvajaju od nje. Neka nas mimoiđe ova strašna i bolesna raslabljenost, i neka s nama uvek bude Gospod Koji isceljuje, Koji je vaskrsao iz mrtvih!

Amin.

Iz knjige „Duhovni ustanak“ jeromonaha Ignjatija Šestakova