ZABLUDE O EKOLOŠKIM PROIZVODIMA

Ekološka savest postala je prilično dobra marketinška strategija. Ipak, proizvodi koji se promovišu kao ekološki, često to nisu, upozoravaju stručnjaci.

Od solarnih panela do paprinih slamki – mnogi od takozvanih spasilaca životne sredine, zapravo samo pogoršavaju problem. Zato je potrebno da ekološka savest svakog od nas bude na visokom nivou.

Borba protiv klimatskih promena dovešće do toga da neki ljudi postanu veoma bogati. Očekuje se da će se u svetu uložiti preko 90 biliona dolara u novu infrastrukturu, kako bi se ublažila klimatska propast u narednih 10 do 15 godina, navodi se u izveštaju Globalne komisije za ekonomiju i klimu.

Mnogi izveštaji stoga pokazuju i da su kupci spremni da plate više za „održive“ proizvode. Trećina kupaca kupuje na osnovu uticaja brenda na životnu sredinu. Neki od proizvoda koji se smatraju „održivim“, zapravo to nisu. Stvar je u tome što su čak i lošiji za okolinu od proizvoda koje bi zamenili.

Organska proizvodnja

Organska proizvodnja nije spasilac planete, kako se to isprva mislilo. Naime, organski uzgoj pojedinih kultura, uključujući grašak, krompir i zob, stvara više emisije tokom čitavog ciklusa, nego kad se uzgajaju konvencionalnom metodom, otkrili su istraživači na Univerzitetu Kranfild u Velikoj Britianiji. Oni veruju da bi pokušaji da se u Velikoj Britaniji pojede samo organska hrana stvorili ekološku katastrofu.

Zaključak je organska poljoprivreda daje manju žetvu po jutru zemlje nego konvencionalna poljoprivreda. To znači i da zahteva više zemlje za prikupljanje iste količine useva. U izveštaju se navodi da ukoliko bi samo Engleska i Vels prešli na stopostotnu organsku poljoprivredu, za poljoprivredu u ovim zemljama trebalo bi očisti pet puta više zemlje. Bilo bi i koristi, poput zdravijeg tla i vode bez ikakvog hemijskog uticaja.  Ovo poljoprivrednike stavlja u nezgodnu poziciju. Moraju da biraju između zaštite biodiverziteta (popularni neonikotinoidi pesticidi umešani su u masovni pomor pčela) i smanjenje emisije gasova.

Solarna energija i električni automobili

Solarna energija, na primer, ne stvara emisiju ugljenika kada se solarni paneli pokrenu, ali njihova proizvodnja je toksičan nered. Proizvedene su od olova i kancerogenog kadmijuma, teških metala  kojima je potrebno milijarde litara vode da bi se proizvele i ohladile. Električni automobili postali su simbol napretka u životnoj sredini, a kompanije koje ih proizvode primaju državne subvencije u mnogim zemljama. Ali, više energije se troši za proizvodnju električnog automobila nego vozila na plin. Takođe, biomasa i biogorivo sigurno zvuče ekološki čim u svom nazivu imaju prefiksoid „bio“, ali zapravo stvaraju više emisije ugljen-dioksida nego fosilna goriva.

Papirne kese i ekološka savest

Čak ni u poslednje vreme sve traženije papirne kese nisu tako ekološke kao što većina ljudi misli. Ljudi pravljenjem paprinih kesa stvaraju više zagađenja vazduha nego tokom proizvodnje kesa od plastike i zapravo je potrebno više energije  da bi bile reciklirane. A takođe, zauzimaju i više prostora na deponijama. I pored toga, upotreba plastičnih kesa u Evropi i svetu je svedena na minimum, a i kod nas se u sve više prodajnih lanaca stimuliše korišćenje platnenih i papirnih torbi, kesa, vreća, ili „onog što kupac donese sa sobom“, tako što se plastična kesa naplaćuje. Isto tako, mnogi trgovinski lanci izbegavaju papirne kese, jer ne žele da budu krivci ako se u nju svašta natrpa, pa kesa pukne. Ipak možemo reći da je naplaćivanje kesa donekle uticalo da se ekološka savest kod popravi. Tako da u marketima sve češće možemo videti naše sugrađane koji nose torbe u kupovinu.