ČUDO SA SVETE GORE

Pesma „Dostojno jest“ posvećena je Bogorodici i nju je arhangel Gavrilo zapisao jednom prilikom na Svetoj Gori. Tamo se nalazi i istoimena ikona.

 

Dvadeset četvrtog juna praznuje se ikona „Dostojno jest“ zbog čuda koje se desilo pred njom u vreme patrijarha Nikole Hrisoverga (983-996).

U blizini svetogorskog manastira Pantokratora nalazi se velika jama i u njoj razne kelije. U jednoj od tih kelija, zvanoj Uspenje Presvete Bogorodice, življaše jedan vrlinski jeromonah starac sa poslušnikom svojim.

Pošto se u obližnjem Skitu Protata, na Kareji, svake nedelje služilo bdenije, to jedne subote predveče starac, polazeći na bdenije, reče svome učeniku:

– Čedo, ja idem na bdenije, a ti kako možeš čitaj svoje pravilo.

Tako starac ode. A kad noć poodmače, neko zakuca na vrata od kelije. Brat pohita i otvori vrata i ugleda jednog nepoznatog monaha, koji uđe i ostade u keliji onu noć. A kad nastade vreme za jutrenje, oni obojica stadoše pojati jutrenje.

Kada dođoše na Čestnjejšuju, monah poslušnik otpeva do kraja „Čestnjejšuju heruvim…“, stari slavopoj Bogorodici od svetog Kozme Pesnika. A onaj monah stranac dade drugi početak slavopoju, i otpeva ovako:

„Dostojno jest jako voistinu blažiti Tja Bogorodicu, prisnoblaženuju i preneporočnuju, i Mater Boga našego“; zatim prisajedini: „Čestnjejšuju heruvim…“ sve do kraja.

Čuvši to, monah poslušnik se udivi i reče monahu strancu:

– Mi pevamo samo „Čestnjejšuju…“, a „Dostojno jest“ nismo nikada čuli ni mi niti oni pre nas. Nego, molim te, učini mi ljubav, pa napiši za mene tu slavopojku, da je i ja pevam Bogorodici.

Monah stranac mu na to reče:

– Donesi mi mastilo i hartiju, da ti je napišem.

– Nemam ni mastilo ni hartiju, odgovori poslušnik.

– Onda mi donesi jednu ploču, reče stranac.

Monah otrča, naće ploču i donese je. Stranac je uze i prstom ispisa na njoj pesmu: „Dostojno jest“.

I gle čuda!

Slova se tako duboko urezaše u tvrdu ploču kao da su ispisana po najmekšem vosku. Zatim stranac reče bratu:

– Od sada pa ubuduće tako ćete pevati i vi i svi pravoslavni.

Rekavši to, stranac monah postade nevidljiv. A to beše sveti Arhangel Gavril, poslan od Boga da objavi ovu Anđelsku pesmu, najdoličniju Presvetoj Majci Božijoj.

To se vidi iz toga što ondašnji oci, praznujući spomen ovoga čuda, svake godine vršahu bogosluženja i svetu Liturgiju u spomenutoj keliji, u isto vreme čestvujući i slaveći svetog Arhangela Gavrila, koji je, od početka do kraja, ostao bogonadahnuti slavopojac Presvete Bogorodice i Njen radosni služitelj i blagovesnik. Pa je i ovom prilikom poslužio kao objavitelj ove nebeske slavopojke istinitoj Bogomateri.

Kada se starac vrati sa bdenija u keliju, poslušnik mu otpeva „Dostojno jest“, kao što mu Anđeo beše naredio, i pokaza starcu ploču, ispisanu anđelskom rukom.

Čuvši i videvši to, starac beše zaprepašćen takvim čudom. Zatim uze ploču, ode u Protat i pokaza je protu Svete Gore i ostalim starcima i ispriča im sve što se dogodilo. Oni jednoglasno proslaviše Boga i zablagodariše Presvetoj Bogorodici za ovo čudo. Zatim poslaše ploču u Carigrad patrijarhu i caru, sa propratnim pismima, u kojima podrobno opisaše čudesni događaj.

Od tada se ova Anđelska pesma raznese po celome svetu, da je svi pravoslavni hrišćani pevaju Presvetoj Bogomajci. A sveta ikona Prečiste Bogorodice, koja se nalazila u crkvi one kelije i pred kojom se desilo ovo čudo, bi od otaca Svete Gore preneta u velelepnu crkvu Protata, gde se i danas nalazi.

A kelija ona dobi i sama naziv „Dostojno jest“.