TANDARA MANDARA BROĆ
Probudićeš se odmorniji i veseliji. Pokušaj, videćeš da pali. Nije sve slično zabavi, ali ni crnilo misli se uvek ne ostvari.
Tandara broć, u ponoć.
Nije baš prijatno kad te hrpa besmislica zaspe, kad ti misli odlutaju u pogrešnu stranu i tu počnu da se grupišu, talože, ne daju ti da zaspiš, a ti sam.
Taman pomisliš da si došao do kakvog-takvog zaključka, da ćeš se sad okrenuti na stranu i pokušati da zaspiš, kao sav normalan svet, a onda ti se nametne nova misao koja odlazi u suprotnom pravcu i povlači te celog za sobom.
Lebdiš između neba i zemlje, između dobra i zla, sna i jave, mogućeg i nemogućeg, prijatnog i neprijatnog, gorkog i sladunjavog… Hu, prašuma nepoznatog te sapliće. U pećinu bi rado pošao da ohladiš misli, a onda opet znaš da si zimogrožljiv i da ti ne bi baš prijalo nepripremljenom, pa se miriš sa onim što imaš, meku postelju, izgužvanu posteljinu od prebacivanja tela levo-desno, noć, mlad mesec i zvezde.
A misli, ionako odlepršaju poput oblaka što plove nebom i neuhvatljivim slove. Tako će i tvoje, kad ih ne budeš dirao, kad ih ne budeš previše uokvirivao i sputavao prevelikim zahtevima.
Probudićeš se odmorniji i veseliji. Pokušaj, videćeš da pali. Nije sve slično zabavi, ali ni crnilo misli se uvek ne ostvari.